Напад је почео добро јер је средишњи аустријски 5. корпус, који је бранио Абенсберг, попустио пред француском претходницом. Масенино напредоавње до Ландшута захтевало је доста времена, што Наполеон није баш најбоље израчунао, тако да је Хилер могао побећи преко [[Изар]]а. Дунавски мост је омогућавао лак приступ Ратисбону, тако да су се Аустријанци могли натраг вратити на супротну страну избегавајући могућност да буду уништени на тој страни Дунава. Аустријанци су 20. априла имали 10.000 жртава, изгубили су 30 топова и 8.000 разних возила. Наполеон је закључио да је тај дан био сукоб само са два аустријска корпуса. Надвојвода Карло је још имао могућност да побегне са војском преко Штраубинга.
Наполеон је [[21. април]]а примио депешу од Давуа у којој се говорило о великом [[Битка код Теугена-Хаузена|сукобу код Теугена-Хаузена]]. давуДаву се добро држао. Са 36.000 војника одолевао је аустријској војсци од 76.000 војника. Када је Наполеон схватио да се надвојвода Карло није повукао на исток, он је пресложио своју армију у операцију, која је позната под називом „Ландшут маневар“. Све расположиве француске снаге (осим оних 20.000 који су гонили Хилера) окренули су се према Екмилу у другом покушају да ухвате Аустријанце и ослободе притисак на Давуа. За 22. април Карло је оставио 40.000 војника под Розенбургом и Хоенцолерном да нападају Давуа и Лефебвра. Давуов корпуса под командом Коловата и Лихтенштајна је послао на Абах. У 1:30 стигао је Наполеон. Дааву је одмах наредио напад на целој линији. Тако је 10. лака пешадијска пуковнија успешно заузела Лојхлинг и уз велике губитке кренула на шуму Унтер-Лојхинг. Наполеонова појачања су убрзо сломила аустријско лево крило. [[Битка код Екмила]] завршила је убедљивом француском победом, а надвојвода Карло је одлучио да се повуче преко Дунава код Ратисбона, Наполеон је онда посла Андреа Масену да заузме Штраубинг, док је остатак армије гањао Аустријанце. Французи су заузели ратисбон после херојскога напада Жана Лана. Ипак огромно мноштво аустријске војске побегло је у Бохемију. Наполеон је онда обратио пажњу на [[Беч]], борећи се у низу акција против Хилерових снага, а посебно Битку код Еберсберга 3. маја. Десет дана касније Наполеон је заузео Беч, по други пут у четири године.
