Радован Вучковић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 19:
|напомене =
}}
== Животопис ==
Радован Вучковић рођен је 12.11.1935. године у селу Тријебине, општина Сјеница. Основну школу завршио је у родном селу, а ондашњих осам разреда гимназије похађао је у Сјеници, Новом Пазару и Чачку. Матурирао је у Новом Пазару 1956. Исте године уписао се на одсек Југословенска књижевност и српскохрватски језик на Филозофском факултету у Сарајеву, где је дипломирао 1960. Те године изабран је за асистента на предмету Књижевност 20.века, а докторирао је 1965. Године 1984. постао је дописни члан Академије наука и уметности БиХ. У другој половини шездесетих година Вучковић је у више наврата био на студијским боравцима у Бечу и Минхену, да би 1970. године био изабран за лектора за српскохрватски језик на Хумболтовом универзитету у Берлину. У јесен 1971. прешао је из Берлина у Минхен (добио је Хумболтову стипендију), где је остао до пролећа 1973. Стипендија му је двапут продужавана по четири месеца (1978. и 1990/1991).
Краје 1993. године Вучковић је напустио Сарајево и прешао у Београд. Запослио се у Институту за књижевност и уметност где је остао до пензионисања 2000. године. Истовремено, Вучковић је хонорарно радио на Филозофском факултету Пале и држао предавања све до 2006. године. Тренутно је председник Управног одбора Задужбине Иве Андрића.
== Награде ==
Добио је осам награда, од којих су најзначајније две сарајевске: Двадесетоседмојулска и Шестоаприлска.
Вучковић је објавио 39 књига. Шест књига су огледи: ''Судбина критичара'' (1969), ''Књижевне анализе'' (1972), ''Од Ћоровића до Ћопића'' (1989), ''У знаку традиције и авангарде'' (2004), ''Војвођанска књижевна авангарда'' (2006), ''Паралеле и укрштања'' (2009). Седам књига су есеји и чланци јединственог наслова - ''Проблеми, писци, дела'' (1974, 1976, 1979, 1981, 1988, 2012, 2015). Шест су синтетичке анализе авангарде и модерне. О авангарди су: ''Поетика хрватског и српског експресионизма'' (1979), ''Авангардна поезија'' (1984), ''Српска авангардна проза'' (2000), које су у измењеном облику и са новим насловима поново штампане у Београду 2011. године. О модерни су: ''Модерна драма'' (1984), ''Модерна српска проза'' (1990) и ''Модерни роман двадесетог века'' (2005). Друго издање 2014. и 2015. Три су монографије о истакнутим писцима 20. века - Антуну Бранку Шимићу, Иви Андрићу и Мирославу Крлежи: ''Преображаји и преображења'' (1969), ''Велика синтеза'' (1974) и ''Крлежина дела'' (1986). О Андрићу је Вучковић написао још три књиге: ''Андрић - историја и личност'' (2002), ''Андрић - паралеле и рецепција'' (2006) и ''Ликови жена у Андрићевим делима'' (2014). Вучковић је учествовао у приређивању два издања Андрићевих ''Сабраних дела'', и 16 и 17 књига, 1976. и 1981, а руководио је приређивањем истих дела у 20 књига, 2012. У то, Вучковић је сабрао и приредио Андрићеве интервјуе и разговоре под називом ''Писац говори својим делом'' (1994), као што је приредио и књигу критика и есеја о Андрићу под називом ''Зборник о Андрићу'' (1999). Најважнији Вучковићев приређивачки посао су ''Изабрана дела П. Слијепчевића'' у три књиге (1980) и руковођење израдом Слијепчевићевих ''Сабраних дела'' у десет књига (2013). Приређивач је једног тома у критичком издању ''Целокупног дела Д. Максимовић'' (2012).
Изван овог тематски јединственог круга Вучковићевих студијских и књижевно-критичких дела су још три књиге: ''Преглед новије књижењвности у Босни и Херцеговини'' (1991), ''Живот и поезија Мубере Пашић'' (2007) и ''Писац, дело, читалац'' (2008).
Поред студија, огледа и есеја Вучковић је писао и белетристичка дела. Објавио је четири књиге приповедака: ''Жива гробница'' (1990), ''Тумарања'' (1990, 2005), ''Сарајевске ратне приче'' (1997) и ''Приче сарајевских избеглица'' (1998); два романа: ''Жигосани'' (1995) и ''Смрт, буђење'' (2011); пет књига дневничко-путописне прозе: ''Збогом Сарајево'' (1994, 2011), ''У невремену'' (2004), ''Читање градова'' (2010), ''Пут на исток'' (2012), ''Земље и градови'' (2015).
▲== Дјела (библиографија) ==
== Спољашње везе ==
| |||