Википедија

Јово Станисављевић Чаруга — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
мНема описа измене
Ред 29:
[[14. октобар|14. октобра]] [[1923]]. су покушали да опљачкају имање породице Елц у Иванкову близу Винковаца. Том приликом су убили једну особу, али је други човек успео да побегне и да позове жандаре. Након пуцњаве која је наследила, Тићи су успели да побегну, али без свог плена. Међутим, жандари су их пратили и ускоро их ухватили.
 
До фебруара [[1925]]. Чаругино суђење је било окончаноданима иу онсредишту медијске пажње. Улазнице за вешање биле су распродате петнаест дана унапред, а ни глумци осјечког театра нису хтели пропустити тако важан догађај: за њих је обешенбила предприпремљена 3.000почасна људиложа, да што пажљивије „науче“ како се умире. Када се суочио са вешалима у дворишту Краљевског судбеног стола у Осијеку, ипред око 3.000 људи, након прозивања општинског чиновника, Чаруга је одговорио: "''Ја„Ја сам Јован Станисављевић Чаруга... Мој наклон, господине крвниче... Збогом, народе, Чаруга путује!''". То није тако страшно. Идем весело“.
 
Његов надимак Чаруга долази од [[турски језик|турске]] речи ''„-{çarik}-“'' што значи [[опанак]]. Такође се представљао као Никола Дрезгић и Миле Барић, као и Славонски Робин Худ. Чаругина дела су привлачила много пажње, па су се појавиле бројне књиге и играни филм [[Чаруга (филм)|Чаруга]] [[Рајко Грлић|Рајка Грлића]] из [[1991]].
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Јово_Станисављевић_Чаруга”