Јован Ђоновић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м ispravke |
м Разне исправке |
||
Ред 20:
== Биографија ==
Завршио је [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофски факултет]] у [[Београд]]у 1908. Као студент је 1905/6. живо сарађивао у политици Црне Горе. У процесу званом „[[Бомбашка афера]]“ (покушај атентата на кнеза [[Никола I Петровић|Николу]] и преврат), Ђоновић је осуђен (јуна 1908.) на смрт. Налазио се у емиграцији у Београду. 1910, кад је српска влада жељела да обнови добре односе са Црном Гором, емигранти су склоњени из Србије, те је Ђоновић прешао у [[Османско царство|Турску]], и живио је у [[Скопље|Скопљу]] и [[Солун]]у. 1911 отишао је у Сјеверну Америку, гдје је остао до почетка [[Први балкански рат|балканског рата]], стално у борби против реакционарних режима у Црној Гори. У Бутле-у је основао Прво [[Српско антиалкохоличко друштво]] у [[Сједињене Америчке Државе|Америци]] (1911). Учествовао је у [[Други балкански рат|бугарском]] и [[Први светски рат|Првом свјетском рату]] до јуна 1915, када је послан у Америку. Вратио се у току 1915. и био је на [[Крф]]у, све до пробоја [[Солунски фронт|Солунског фронта]]. Послије ослобођења постао је прво референт, затим директор Министарства исхране и обнове земље. За [[Уставотворна народна скупштина
За време [[Други светски рат|Другог светског рата]] био је члан [[Централни национални комитет|Централног националног комитета]] основаног 1941. од стране [[Драгољуб Михаиловић|Драже Михаиловића]]. Био је делегат Краљевске владе за Блиски и Средњи исток 1943.{{sfn|Tomasevich|1975|pp=262}}
Ред 36:
== Референце ==
{{reflist|30em}}
== Литература ==
|