Хипоталамус — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 2:
[[Датотека:Illu_diencephalon.jpg|thumb|300п|Hipotalamus]]
'''Хипоталамус''' (од [[грчки језик|грчког]] ὑπό "испод" и θάλαμος "одаја, просторија")<ref>http://dictionary.reference.com/browse/hypothalamus</ref> је део [[међумозак|међумозга]] који се налази на поду и зидовима треће мождане коморе. Сива маса хипоталамуса организована је у виду великог броја једара која су узајамним везама повезана са другим деловима [[централни нервни систем|централног нервног система]]. Једна од најважнијих функција хипоталамуса је то што повезује [[нервни систем]] са [[ендокрини систем|ендокриним системом]] преко [[хипофиза|хипофизе]].<br />
Хипоталамус је одговоран за одрђенеодређене метаболичке процесе и за друге активности [[аутономни нервни систем|аутономног нервног система]]. Синтетише и лучи [[хормони|хормоне]] који регулишу активност хипофизе. Такође контролише телесну температуру, [[глад]], жеђ, [[умор]], емотивно и инстинктивно понашање као и репродуктивно понашање.<ref>http://www.cancer.gov/dictionary?CdrID=46359</ref><ref>https://minamiletic725.wordpress.com/category/medumozak/hipotalamus/</ref><ref>Радомир Коњевић, Гордана Цвијић, Јелена Ђорђевић, Надежда Недељковић, 2004. „Биологија“. Завод за уџбенике. Београд.</ref>
== Структура ==
[[File:Hypothalamus small.gif|thumb|десно|Људски хипоталамус (црвено)]]
Ред 116:
Сензорна и аутономна влакна доносе информације из висцералних органа и рецепторних ћелија у хипоталамус и он преко [[аутономни нервни систем|аутономног нервног система]] шаље одговор на дату ситуацију у организму.<br />
Хипоталамус може да користи и [[крвоток]] за примање и слање информација.<br />
Изузетно је важна и његова веза са хипофизом која се остварује преко посебне мреже [[крвни судови|крвнохкрвних судова]].
=== Структурне разлике између полова ===
Постоји неколико једара хипоталамуса који имају јасне разлике у структури и функцији код жена и мушкараца. Већина разлика представља суптилне промене у повезаности и хемијској осетљивости одређених неурона.<br />
Важност ових промена се може препознати у функционалним разликама између жена и мушкараца. На пример, мужјаци већине врста више воле мирис и изглед женки, него мужјака, што утиче на понашање мужјака. Ако дође до повреде ових једара, наклоност према женском полу се умањује. Такође, образац лучења [[хормон фактора раста|хормона раста]] је различит код полова, што је један од разлога што су, код много врста, одрасли мужјаци виши од женки.
=== РазвојФункција ===
=== Веза хипоталамус-хипофиза ===
[[File:Gray654.png|мини|десно|Средњи сагитални део људског ембриона од три месеца старости]]
[[Хипофиза]] је [[ендокрине жлезде|ендокрина жлезда]] која се лежи у специфичном удубљењу у бази лобање које се назива турско седло. Повезана је са хипоталамусом помоћу издуженог дела који се назива хипофизина дршка. Спрега хипоталамус-хипофиза представља веома важан регулаторни систем у којем се остварује веза између централног нервног система и ендокриног система. До хипоталамуса, из различитих центара у мозгу, доспева велики број аксона који доносе разноврсне информације о спољашњој и унутрашњој средини организма. Те информације се преносе као електрични нервни импулс или преко неуротрансмитера (аминокиселине(глицин, гама-амино бутерна киселина-GABA...), амини (допамин, серотонин, норадреналин)...). Као одговор на лучење неуротрансмитера, у хипоталамусу се стварају хормони који одлазе до хипофизе (аденохипофиза и неурохипофиза), где утичу на настанак и излучивање њених хормона.<ref>Радомир Коњевић, Гордана Цвијић, Јелена Ђорђевић, Надежда Недељковић, 2004. „Биологија“. Завод за уџбенике. Београд.</ref>
==== Аденохипофиза ====
У хипоталамусу у лучном, супраоптичком, перивентрикуларном и паравентрикуларном једру долази до синтезе ослобађајућих или инхибишућих хормона који контролишу секрецију хормона аденохипофизе. Ниједан од шест главних хормона излучених од стране аденохипофизе нису хипоталамусног порекла, већ се стварају у самој аденохипофизи и одатле се директно отпуштају у крвоток. Хормони који се стварају у аденохипофизи су:
* Ослобађајући хормон за хормон раста ([[GHRH]]) се синтетише у лучном једру. Лучење овог хормона се обавља по упутствима других делова мозга посредством неуротрансмитера ([[допамин]], [[серотонин]], [[ацетилхолин]], [[норадреналин]]). Он стимулише лучење хормона раста који регулише раст, повећава синтезу [[протеини|протеина]], повећава ниво [[глукоза|глукозе]] у крви, стимулише липолизу.
* Ослобађајући хормон за пролактин ([[тиротропин-ослобађајући хормон]]) се синтетише у паравентрикуларном једру. Стимулише лучење [[пролактин]]а који подстиче развој ткива млечне жлезде током трудноће, стимулише производњу млека у постпарталном периоду.
* Инхибирајући хормон за пролактин ([[допамин]]) се синтетише у лучном једру. Он инхибира лучење пролактина
 
 
== Референце ==