Бошњаци — разлика између измена

Као и са свим модерним европским [[нација]]ма, велик степен биолошког континуитета постоји између Бошњака и њихових древних предака с бошњачком [[Y-хромозомски Адам|Y-хромозомском лозом]], сведочећи претежно палеолитско европско порекло.<ref name="automatski generisano3" /><ref name="automatski generisano2">{{Cite book | last1 = Маријана | first1 = Перичић; ''et al.'' (2005) | title = „High-Resolution Phylogenetic Analysis of Southeastern Europe Traces Major Episodes of Paternal Gene Flow Among Slavic Populations” (у преводу на српски: „Високо-резолуцијска филогенетска анализа југоисточне Европе прати главне епизоде протока очинских гена међу словенском популацијом”)| url = | publisher = Molecular Biology and Evolution (22. изд./10). pp. 1964—1975 | doi=10.1093/molbev/msi185|pages=1964–1975}}</ref> Већина (>67%) Бошњака припада једној од трију главних европских Y-ДНК хаплогрупа / хаплоидних група:<ref name="automatski generisano3" /> хаплогрупа I (48,2%), хаплогрупа R1а (15,3%) i хаплогрупа R1b (3,5%), док остала мањина припада мање учесталим хаплогрупама (хаплогрупа E (12,9%), хаплогрупа J2 (9,5%), хаплогрупа G (3,5%) i хаплогрупа P (3,5%)), уз остале још ређе лозе.<ref name="automatski generisano3" />

[[Датотека:Mostar, Stari Most at night.jpg|мини|left|180px|[[Стари мост (Мостар)|Стари мост]] је био османски мост из [[16. век]]а изграђен у [[Мостар]]у. Опстао је 427 година, све док га 9. новембра 1993. снаге [[хрвати у Босни и Херцеговини|босанских Хрвата]] нису уништиле током тзв. ''[[Муслиманско-хрватски сукоб|Хрватско-бошњачког рата]]''. Мост се сматра једним од најбољих примера исламске архитектуре на Балкану, а дизајнирао га је Мимар Хајрудин, ученик и шегрт добро познатог архитекта [[Мимар Синан|Мимара Синана]].<ref>{{Cite book |title=„Култура Бошњака: Муслиманска Компонента” |last=Балић|first=Смаил (1973)|publisher= |location=Беч. pp. 32—34 |id= |accessdate = 3. 9. 2012.|url=|pages=32–34}}</ref><ref>{{Cite book |title= „Развитак и постанак града Мостара” |last= Чишић |first= Хусеин |authorlink= |coauthors= |year= |publisher= Штампарија Мостар.|location= |id= |url= |accessdate = 12. 4. 2012.|pages=22|pages=}}</ref><ref name=Stratton>{{Cite book |title=Синан |isbn=978-0-684-12582-4 |last=Стретон|first=Артур (1972)|publisher=Charles Scribner's Sons |location=Њујорк}}</ref>]]

[[Датотека:Ferdinand I's emissaries meeting Gazi Husrev-beg in 1530.jpg|мини|right|380px|Хабсбуршка делегација, Јозеф Фраихер фон Ламберг (Joseph Freiherr von Lamberg) и Никола Јуришић, испред [[Гази Хусрев-бег]]а;<ref name=bos>{{Cite book |title= „Bosnia: a Short History” (у преводу на српски: „Босна: Кратка историја”) |last= Malcolm |first= Noel (1996) |publisher= Papermac. pp. 67—68 |location= Лондон |isbn=978-0-333-66215-1|pages=67–68}}</ref> [[Санџак-бег]] (управник или владар санџака, под-области унутар [[вилајет]]а, тј. једне од провинција Османског царства) током прве половине 16. века; био је ефективни војни стратег, те највећи донатор, финансијер и изградитељ Сарајева '' (по Бенедикту Курипечићу, 1530)'']]

Многа деца кршћанских родитеља су била одвојена од својих породица и одгајана да буду чланови [[јањичари|јањичарског]] корпуса (пракса позната под именом ''devşirme'' ([[Данак у крви|девширма]]); назив је настао од турског ''devşirmek'' — „окупити”, „регрутовати”). Захваљујући њиховом образовању (јер су учили уметност, науку, математику, поезију, књижевност и многе од језика који су се говорили у Османском царству) [[српски језик|српски]], [[хрватски језик|хрватски]] и [[бошњачки језик|босански]] су постали једни од дипломатских језика [[Висока порта|Порте]]. Османски период који је уследио је био окарактеризован променама у крајолику кроз поступне промене насеља увођењем ''базара'' (трајних трговачких подручја, трговишта или улица с трговинама где се разна роба продаје или размењује), војних [[гарнизон]]а и [[џамија]]. Конверзија на ислам је донела значајне предности, укључујући приступ османским трговинским мрежама, бирократске позиције и војску. Као резултат, многи [[Босанци]] су именовани на позиције да служе као [[беглербег]]ови, санџак-бегови, муласи, [[паша|паше]], [[муфтија|муфтије]], заповедници јањичара, писци и др. у [[Истанбул]]у, [[Јерусалим]]у и [[Медина|Медини]]. Међу њима су биле важне историјске личности укључујући принца [[Википедија:Пренос чланака/Жигмунд Томашевић|Жигмунда, краља Босне]] (касније Исхак-бег Краљевић), [[Ахмед-паша Херцеговић|Ахмед-пашу]], [[Иса-бег Исаковић|Иса-бега Исхаковића]], [[Гази Хусрев-бег]]а, Дамат Ибрахим-пашу, [[Ферхат-паша Соколовић|Ферхат-пашу Соколовића]] , Лала Мустафа-пашу Ајаспашићa и Сари Сyлејман-пашу. Најмање седам [[везир]]а је било босанског порекла, од којих је најпознатији био [[Мехмед-паша Соколовић]] (који је служио као [[велики везир]] под владавином три султана: [[Сулејман I|Сулејмана Величанственог]], [[Селим II|Селима II]] и [[Мурат III|Мурата III]]<ref>{{citeCite book|last=Имамовић|first=Мустафа|title=„Историја Бошњака”|year=1996|url=|publisher=БЗК Препород|location=Сарајево|isbn=978-9958-815-00-3}}</ref>). Османска власт је такођер извршила и многа архитектонска улагања у Босну, те омогућила развој многих нових градова укључујући [[Сарајево]] и Мостар. То је углавном због великог поштовања Бошњака према освајачу у очима султана и Турака. Босна је постала и стратешка база из које су Турци покренули своје армије према северу и западу у току кампања освајања и пљачака. Турци сматрају Босну „бедемом (утврдом) ислама”, а њени становници су служили као гранични чувари (''серхатлије'').{{sfn|Velikonja|2003|pp=56}} Присутност Бошњака у Османском царству је имала веома важан социјални и политички ефект на земљу: створена је класа моћних државних дужносника и њихових потомака који су дошли у сукоб с феудално-војним [[spahija|спахијама]] и постепено почели задирати у њихову земљу, убрзавајући удаљавање од феудалног закупног система и тежећи према приватним поседима и порезним пољопривредницима, а тиме, даље, стварајући јединствену ситуацију у Босни где су владари били домаћи становници који углавном прелазе на ислам.<ref>Проф. Giacobelli, Francesco. „Arthur J. Evans in Bosnia and Herzegovina during the 1875 revolt” (у преводу на српски: „Артур Ј. Еванс у Босни и Херцеговини током револта 1875. год.”). Anno Accademico 2011/2012, Università degli Studi di Padova. pp. 27–28</ref>

* {{Cite book |ref= harv|title=Синан |isbn=978-0-684-12582-4„Bosnia: a Short History” (у преводу на српски: „Босна: Кратка историја”) |last=Стретон Malcolm |first=Артур Noel (19721996) |publisher=Charles Scribner'sPapermac|pages=67–68|location= SonsЛондон |locationisbn=Њујорк978-0-333-66215-1}}

* {{Cite book |ref= harv|title=„Култура Бошњака: Муслиманска Компонента” |last=Балић|first=Смаил (1973)|publisher= |location=Беч. pp. 32—34 |pages=32–34|id= |accessdate = 3. 9. 2012.|url=}}

* {{Cite book |ref= harv| last1 = Маријана | first1 = Перичић; ''et al.'' (2005) | title = „High-Resolution Phylogenetic Analysis of Southeastern Europe Traces Major Episodes of Paternal Gene Flow Among Slavic Populations” (у преводу на српски: „Високо-резолуцијска филогенетска анализа југоисточне Европе прати главне епизоде протока очинских гена међу словенском популацијом”)| url = | publisher = Molecular Biology and Evolution (22. изд./10). pp. 1964—1975 |pages=1964–1975| doi=10.1093/molbev/msi185}}