|
'''Акутни застој срца''' ({{јез-лат|cardiac arrest}}) нагли је и неочекивани престанак циркулације, изазван престанком рада срца (кардиоциркулаторни застој). Акутни застој срца не треба поистовећивати са другим облицима застоја срца, који су последица хроничне декомпензоване кардиомиопатије или крајњи исход неких других хроничних немалигних и малигних болести. Акутни застој срца једно је од најхитнијих стања у медицине, које захтева брзу и непосредну дијагнозу и лечење, јер је време за преживљавање, од момента настанка застоја у раду срца (ареста), до започињања мера реанимације, ограничено и изражава се секундама. Доказано је да ако са унутар 240 секунди (4 минута) од престанка циркулације не започне са мерама реанимације (срчаноплућне–кардиопулмоналне и мождане–церебрална, КПР), настаје неповратно оштећење мозга.<ref>Nolan JP, Soar J, Zideman DA, Biarent D, Bossaret LL, Deakin C, et al. ''European Resuscitation Council Guidelines for Resuscitation'', 2010 Section 1.Executive Summary. Resuscitation 2010;81(10):1219-76.</ref>
{{Болест
<ref>Pavlović A. ''Kardiopulmonalno Cerebralna Reanimacija'', Treće, dopunjeno iizmenjeno izdanje, Beograd: Obeležja; 2011.</ref>
| назив = Срчани застој
| латински = Institio cordis
| слика = US Navy 040421-N-8090G-001 Hospital Corpsman 3rd Class Flowers administers chest compressions to a simulated cardiac arrest victim.jpg
| текст уз слику = ЕКГ који приказује вентрикуларну фибрилацију
| ICD10 = {{ICD10|I|46||i|30}} |
| ICD9 = {{ICD9|427.5}} |
DiseasesDB = |
ICDO = |
OMIM = |
MedlinePlus = |
eMedicineSubj = |
eMedicineTopic = |
MeshID = D006323 |
}}
'''Срчани застој'''<ref>[http://www.stetoskop.info/Srcani-zastoj-Cardiac-arrest--1210-c29-sickness.htm], Приступљено 25. 4. 2013.</ref> или '''клиничка смрт''' ({{јез-лат|Institio cordis}}) је нагли престанак нормалне циркулације [[крв]]и услед немогућности [[Срце|срца]] да се правилно [[Контракција|контрахује]] током [[Систола|систоле]].<ref name="Harrison">[http://books.mcgraw-hill.com/medical/harrisons/ Harrison's Principles of Internal Medicine] 16th Edition, The [[McGraw-Hill]] Companies, ISBN 0-07-140235-7</ref>
== Етиологија ==
Срчани застој се разликује од [[срчани удар|срчаног удара]], где је присутан поремећај дотока крви у срчани мишић, иако срчани удар може бити узрок срчаног застоја.
Најчешћи узроци акутног застоја срца могу се разврстати на срчана и несрчане (респираторне и циркулаторне) у које спадају:
{| class="wikitable"
|-
! Узрок !! Знаци и симптоми
|-
|'''Хипоксија'''||
* И поред тога што је у односу на ћелије коре мозга, миокард мање осетљив на хипоксију и аноксију, ипак су хипоксија и аноксија најчешћи узроци акутног застоја срца, јер директно оштећује срчани мишић и његов спроводни систем и доводе до аритмија, које могу претходити акутном срчаном застоју.
* Неповратне промене на ћелијама коре мозга због хипоксије/аноксије могу настати и пре него што срце престане са радом.
|-
| '''Хипотермија''' ||
* Снижавање телесне температуре испод 32°С, успорава физиолошке процесе: смањује потрошњу кисеоника, базални метаболизам, рад срца и дисања.
* Падом телесне температуре испод 25°С, престаје терморегулација, организам се понаша као поикилотермно биће и поприма температуру околине.
* Овако изазван пад телесне температуре праћен је појавом асистолија или фибрилације комора.
|-
| '''Хиповолемија''' ||
* Хиповолемија је најчешће изазвана губитком крви (због унутрашњег или спољашње крварења), плазме (због опекотине) или екстрацелуларне течности (дуготрајно повраћање, пролив).
* Хиповолемија је праћена падом крвног притиска (хипотензијом) и редукцијом крвног протока кроз срчане крвне судове, као и слабљењем контрактилности срчаног мишића, што последично доводи до смањењења систолног и минутног волумена срца.
|-
| '''Хипо/Хиперкалијемија''' ||
* [[Хипокалијемија]] може настати због повећаних губитака калијума (повраћање, цревне фистуле, диуретици) или недовољним уношењем или апсорпцијом калијума (гладовање, малапсорпција).
* Снижене вредности калијума доводе до поремећаја срчаног ритма у облику вентрикуларних екстрасистола, које могу прећи у вентрикуларну тахикардију или вентрикуларну фибрилацију.
* [[Хиперкалијемија]] настаје због недовољног излучивања калијума (нпр. акутна бубрежна инсуфицијенција, акутна инсуфицијенција надбубрега), повећаног уношења (инфузије или лекови који садрже калијум), померања калијума из целуларног у екстрацелуларног простор (опекотине, краш повреде, хемолиза, ацидоза).
* Промене калијемије праћене су променом амплитуде Т таласа на ЕКГ-у, што помаже у раном откривању поремећаја нивоа калијума и његовој брзој корекцији, док каснијим поремећајима ритма могу претходити фибрилација или асистолија комора.
|-
| '''Ацидоза''' ||
* Хиперкалијемија, због недовољног излучивања калијума, најчешћи је метаболички узрок ацидозе.
* Респираторна ацидоза може бити узрок кардиоциркулаторне депресије и застоја.
|-
|'''Тромбоза срчаних крвних судова''' ||
* Као последица тромбозе срчаних крвних судова долази до акутног инфаркта, који је један од најчешћих узрока акутног застоја срца.
* Акутни инфаркт миокарда најчешће доводи до аритмија, које могу претходити срчаном застоју.
|-
| '''Тромбоза плућних крвних судова''' ||
* Сумња на плућну тромбоемболију, поставља се код нагло насталог бола у грудима, диспнеје, тахипнеја, кашља, синкопе и знакова попуштања десног срца.
|-
|'''Тензионе пнеумоторакс''' ||
* Тензионе пнеумоторак, који настаје продором ваздуха у интраплеурални простор, може бити један од узрока застоја срца.
* При инспиријумом ваздух улази у интраплеурални простор, а при експиријум онемогућено је његово излажење. То доводи до раста интраплеуралног притиска, колапс плућа и померање медијастинума на супротну страну. Прилив венске крви у срце се смањује, пада систолни и минутни волумен срца.
|-
| '''Токсична оштећења срца''' ||
* Прекомерна употреба неких лекова (намерно или задесна) доводи до кардиоциркулаторне, а често и респираторне депресије директно или индиректно преко поремећаја ацидобазне и електролитне равнотеже.
|-
| '''Тампонада срца'''||
* Накупљање течност или крви у перикардну шупљину (дисекантна анеуризма аорте, руптура срца, пенетрантно и непенетрантне повреде грудног коша) смањује дијастолно пуњењења и минутни волумен срца што се клинички манифестује хипотензијом, ослабљеним срчаним тоновима, порастом централног венског притиска (ЦВП), дистензија вратних вена.
|}
== Дијагноза ==
== Терапија ==
== Извори ==
Заустављена циркулација спречава достављање кисеоника у ткива организма. [[Церебрална хипоксија]], или недостатак кисеоника у мозгу, изазива [[Несвест|губитак свести]] и престанак [[Дисање|дисања]], понекад уз преостало [[агонално дисање]]. Повреда можданих ткива је вероватна у случајевима застоја срца дужим од 5 минута,<ref>{{cite journal
| last = Safar P
| title = Cerebral resuscitation after cardiac arrest: a review
| journal = Circulation
| volume = 74
| pages = IV138–153
| year = 1986
| publisher = Lippincott Williams & Wilkins
| url = http://www.ncbi.nlm.nih.gov/entrez/query.fcgi?itool=abstractplus&db=pubmed&cmd=Retrieve&dopt=abstractplus&list_uids=3536160
| accessdate = 5. 1. 2007.}}</ref> иако неке нове процедуре могу да продуже ово време ([[индукована хипотермија]]).<ref>{{cite journal
| last = Holzer M, Behringer W
| title = Therapeutic hypothermia after cardiac arrest
| journal = Current Opinion in Anaestesiology
| volume = 18
| pages=163-168
| year = 2005
| publisher = Lippincott Williams & Wilkins
| url = http://www.ncbi.nlm.nih.gov/entrez/query.fcgi?db=pubmed&cmd=Retrieve&dopt=AbstractPlus&list_uids=16534333
| accessdate = 3. 1. 2007.}}</ref><ref>{{cite journal
| last = Safar P et al.
| title = Improved cerebral resuscitation from cardiac arrest in dogs with mild hypothermia plus blood flow promotion
| journal = Stroke
| volume = 27
| pages=105-113
| year = 1996
| publisher = Lippincott Williams & Wilkins
| url = http://www.ncbi.nlm.nih.gov/entrez/query.fcgi?itool=abstractplus&db=pubmed&cmd=Retrieve&dopt=abstractplus&list_uids=8553385
| accessdate = 7. 1. 2007.}}</ref> Да би се побољшале шансе за преживљавање и опоравак неуролошких функција од највећег значаја је брза интервенција.<ref name="IrwinRippe">[http://www.lww.com/product/?0-7817-3548-3 Irwin and Rippe's Intensive Care Medicine] by Irwin and Rippe, Fifth Edition (2003), [[Lippincott Williams & Wilkins]], ISBN 0-7817-3548-3</ref>
Срчани застој је [[Ургентна стања у медицини|ургентно стање]] код којег је известан постотак пацијената могуће повратити у нормално стање, ако је медицинска интервенција брза. Када срчани застој доведе до смрти, ова појава се назива [[изненадна срчана смрт]].<ref name="Harrison"/> Примарни облик [[Прва помоћ|прве помоћи]] код овог стања је механичка стимулација срца и дисања која одржава циркулацију до тренутка када буде доступна потпунија медицинска помоћ. Она ће зависити од врсте поремећаја, стања срчаног ритма, и најчешће се састоји од [[Срчана дефибрилација|срчане дефибрилације]] или примене медикамената.
== Врсте ==
[[Вентрикуларна фибрилација]] је поремећај у контракцији срчаног мишића. Рад срчаних мишићних ћелија је некоординисан, стога срце не потискује крв.
[[Вентрикуларна тахикардија]] је појава где срце куца пребрзо, недовољно се пуни, и стога не пумпа крв.
[[Електромеханичка дисоцијација срца]] је стање где су електрични импулси у срцу правилни, али они не изазивају механичке контракције.
[[Асистола]] је потпуни престанак електричних и механичких дејстава у срцу.
== Узроци ==
Све болести које доводе до смртног исхода доводе особу у стање срчаног застоја. Стога су могући узроци овог стања бројни. Многи од њих посредно узрокују застој рада срца (рецимо: гушење које доводи до [[хипоксија|хипоксије]], која изазива срчани застој). Понекад није могуће спречити овај узрок што доводи до смрти.
Међу одраслима, главни узрок срчаног застоја је [[исхемијска болест срца]].<ref name="Eisenberg">[http://content.nejm.org/cgi/content/full/344/17/1304?hits=20&where=fulltext&andorexactfulltext=and&searchterm=myocardial+infarction+pulseless+electrical+activity&sortspec=Score%2Bdesc%2BPUBDATE_SORTDATE%2Bdesc&excludeflag=TWEEK_element&searchid=1&FIRSTINDEX=0&resourcetype=HWCIT Cardiac Resuscitation] Mickey S. Eisenberg, M.D., Ph. D., and Terry J. Mengert, M.D. [[New England Journal of Medicine]], Volume 344:1304-1313, April 26, 2001</ref> При [[Аутопсија|аутопсији]] 30% смртних случајева узрокованих застојем срца показује симптоме недавног [[Срчани инфаркт|срчаног инфаркта]]. Друга срчана обољења која могу довести до срчаног застоја су: структуралне аномалије, [[Срчана аритмија|аритмије]] и [[Кардиомиопаттија|кардиомиопатије]]. Узроци невезани за срчани мишић су: [[Инфекција|инфекције]], тровања лековима, [[Траума|трауме]], [[Канцер|рак]] и други.
==== Листа узрока ====
* [[Хиповолемија]] - недостатак крви, обично услед крварења
* [[Хипоксија]] - недостатак кисеоника
* [[Ацидоза]] - ненормална [[pH вредност]] крви као резултат појаве [[млечна киселина|млечне киселине]] (могући узроци су бројни)
* [[Хиперкалемија]] или [[хипокалемија]] - превисок или пренизак ниво [[калијум]]а у крви (типично за бубрежне болеснике).
* [[Хипотермија]] - ниска [[телесна температура]], која се клинички дефинише као температура испод 35 степени [[Целзијус]]а. Карактеристично за ове случајеве је да пацијенти могу да преживе дуже време у стању хипотермије и срчаног застоја.
* [[Хипогликемија]] или [[хипергликемија]] - низак или превисок ниво [[гликоза|гликозе]] у крви. Најчешће је изазива неправилна употреба лекова.
* [[Таблете]] или [[токсин]]и - [[трициклични антидепресиви]], [[фенотиазини]], [[бета блокатори]], [[блокатори калцијумових канала]], [[кокаин]], [[аспирин]], [[ацетоминофен]], итд.
* [[Болест перикарда]] - сакупљање крви и других течности у [[Срчана марамица|срчаној марамици]]
* [[Пнеумоторакс]] - сакупљање ваздуха у [[плућна марамица|плућној марамици]]
* [[Тромбоза]] срца
* [[Емболија плућа]]
* Физичка [[траума]] - смањена циркулација услед физичке повреде срца и великих крвих судова.
== Референце ==
{{reflist}}
[[Категорија:Кардиологија]]
== Литература ==
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Cardiac arrest}}
* [http://www.suddencardiacarrest.org Удружење за борбу против изненадне срчане смрти]
* [http://www.insidecardiacarrest.com Видео који илуструје застој срца]
{{Медицинско упозорење}}
[[Категорија:Кардиоваскуларне болести]]
[[Категорија:Срчана аритмија]]
| 