Акутни застој срца — разлика између измена

 
== Дијагноза ==
Акутни застој срца маифесује се клиничким и електрокардиографским знацима.
;=== Клинички знаци акутног застојазастој срца ===
* губитак;Губитак свести
* одсуство пулса над великим крвним судовима
Губитак свести је један од сигурних знакова акутног застој срца. Манифестује се 15 секунди после престанка срчаног рада и
* престанак дисања
престанка циркулације у мозгу.
* промена боје коже и видљивих слузокожа
 
* дилатација (ширење) пупила (касни знак)
* одсуство;Одсуство пулса над великим крвним судовима
* одсуство срчаних тонова (треба рећи да је аускултација у срчаном застоју губљење времена, јер је код одраслих то непоуздан знак срчаног застоја, код деце је већ другачије)
Губитак пулса над великим крвним судовима ''(a. carotis или a. femoralis)'', сигуран је су знак акутног застој срца. Пулс над овим крвним судовима присутан је све док срце ради. Код пацијеннта са сумњом на срчани арест, не треба тражити пулс над периферним артеријама, јер се он на периферним артеријама (a. radialis) губи када систолни крвни притисак падне испод 60 mm Hg.
* немерљив крвни притисак (иако срчана радња може још увек да се одвија и без мерљиве тензије, то је ипак знак тешког циркулаторног застоја)
 
За за постављање дијагнозе акутног застоја срца није потребно губити време на палпацију артерије на врату (максимално време за утврђивање постојања каротидног пулса је до пет десетина секунде). Губитак свести и престанак дисања (тј. ненормално дисање), према новим препорукама за КПЦР, довољни су индикатори за започињање основних мера реанимације.
 
;Престанак дисања
Престанак дисања (апнеа или агонално дисање) сигуран је знак акутног застој срца, које настаје непосредно после престанка срчаног рада. Агонално дисање је присутно код више од половине особа са кардијални арестомије. Најновнове препоруке за КПЦР предлажу саветују да се започињање са мерама реанимације код свих особа које су без свести и које не дишу у нормалном ритму.
 
* промена;Промена боје коже и видљивих слузокожа
Промењена боја коже и видљивих слузокожа настаје као последица престанка циркулације, пре свега због хипоксије. Боја коже може бити цијанотична (узрок срчаног ареста), или бледа, када је искрварење узрок кардијалног ареста.
 
* дилатација;Дилатација (ширење) пупила (касни знак)
Проширене зенице (мидријаза) је несигуран знак, јер и неки лекови (нпр атропин, адреналин) могу довести до мидријазе Код кардијалног ареста, мидријаза је последица хипоксемије мозга и парализе једара окуломоторног живца. Настаје релативно касно, када је од срчаног застоја прошло најмање 60 секунди.
 
;Одсуство срчаних тонова
* одсуствоОдсуство срчаних тонова, (требана рећиоснову да је аускултацијааускултације у срчаном застоју је губљење времена у дијагностици, јер је код одраслих особа то непоуздан знак срчаног застоја, кодза децеразлику јеод већ другачије)деце.
;Немерљив крвни притисак
* немерљив крвни притисак (иакоИако срчана радња може још увек да се одвија и без мерљиве тензије, то је ипак знак тешког циркулаторног застоја).
* ЕКГ који не може да искључи срчани застој (електормеханичка дисоцијација), али може да је потврди.
 
=== Електрокардиографски знаци ===
Без обзира о којем електрокардиографски облику кардијалног ареста се ради, клинички знаци престанка механичке активности срчаног мишића су једнаки, а ЕКГ је знак електричне активности срчаног мишича. ЕКГ знаци потврђују клиничку дијагнозу кардијалног
ареста. Електрокардиографски облици акутног застоја срца су:
;Асистолија
Асистолија се испољава као потпуни прекид спонтане електричне активности срца, а самим тим и прекид механичке активности, тј. контрактилности срца. Електрокардиографски, асистолија се манифестује равном линијом, иако она никада није изооелектрична, тј. као лењиром повучена линија. Акутни застој срца је ређе испољен као асистолија (у 10-30% случајева). Преживљавање код кардијалног ареста изазваног асистолија је мање од 1%.
;Безпулсна електрична активност
Безпулсна електрична активност представља присуство неадекватне електричне активности са континуираним таласима на ЕКГ-у уз одсуство знакова механичке активности. Промене ЕКГ се испољавају различито; од нормалног ЕКГ-а до бизарних вентрикуларних комплекса. Овај облик кардијалног ареста најчешће се јавља код искрварење праћеног дифузном исхемијом срчаног мишића.
;Вентрикуларна фибрилација
Вентрикуларна фибрилација карактерише се континуираном електричном активношћу уз отсуство механичке активности. ЕКГ код овог облика кардијалног ареста различито се испољава, најчешће (у око 40% случајева), најизазовнији за реанимацију и са највећим процентом преживљавања. Електрокардиографски се испољава у хаотичним, неправилним таласима неједнаке амплитуде. Уколико се на време не укаже помоћ, вентрикуларна фибрилација може прећи у асистолију.
;Коморска тахикардија без пулса
Најчешће претходи вентрикуларној фибрилације. Представља низ брзих правилних, бизарних вентрикуларних екстрасистола (ВЕС). ЕКГ запис је идентичан као вентрикуларна тахикардија са пулсом (особа је свесна, дише и има пулс над великим крвним судовима). Коморска тахикардија са пулсом није акутни застој срца, већ ургентно кардиолошко стање, које уколико се не лечи промптно, може прећи у вентрикуларну тахикардију без пулса (особа без свести, не дише и нема пулса над великим крвним судовима), и третира се исто као вентрикуларна фибрилација.
 
== Терапија ==