Лацио — разлика између измена

20 бајтова додато ,  пре 7 година
Disambiguated: ЛириЛири (река)
мНема описа измене
(Disambiguated: ЛириЛири (река))
'''Клима''': Клима у већем делу Лација је [[средоземна клима]], да би у планинским крајевима добила оштрије, планинске црте.
 
'''Воде''': Лацио је приморска [[Италијанске покрајине|покрајина]] са изласком на источну обалу [[Тиренско море|Тиренског мора]] на свом западу и југозападу. У овом мору смештен је и омањи [[Понтински архипелаг]], саставни део покрајине. Од речног система најзначајнији је [[Тибар]], који се готово може поистоветити са подручјем Лација, јер протиче кроз његове најважније делове. Друге значајне реке су [[Лири (река)|Лири]] и [[Сако (река)|Сако]], притоке [[Тибар|Тибра]]. У северној половини покрајине налазе се и три значајна језера: [[Болсена]], [[Вичо]], [[Бракијано]]. Некадашње мочваре око ушћа [[Тибар|Тибра]] исушене су током прошлог века.
 
'''Биљни и животиљски свет''': Лацио је познат по својим брдовито-брежуљкастим пределима, који су украшени [[Бор (биљка)|бор]]овима [[чемпрес]]има, дрвећем [[Маслина|маслине]] и многим [[виноград]]има. Посебно је сликовит северни део покрајине, са сличним пејзажом као у оближњој [[Тоскана|Тоскани]], који је постао углед за стварање појма „културног пејзажа“.
'''Праисторија и антика''': Област Лација била је насељена већ у доба [[праисторија|праисторије]]. Северни део су насељавали [[Етрурци]], а јужни [[Латини]]. По предању оснивањем града [[Рим]]а [[753. п. н. е.]] почиње историјски развој ових крајева. Током времена [[стари Рим|староримске државе]] историја тадашњег Лацијума уско је везана за њено главно средиште, град [[Рим]]. Важан податак је да је у доба владавине [[Октавијан Август|Октавијана Августа]] Лацијум постао римска провинција. Крајем римске ере [[Рим]] је постао и седиште важном епископа, касније названог [[Папа|Папом]], што ће бити изузетно значајно за историју Лација у следећим вековима.
 
'''Средњи век''': Након пада [[Римско царство|западногЗападног римског царства]] област Лацијума је заједно са осталим [[италија]]нским провинцијама пала под власт [[Остроготи|Острогота]]. Ускоро је њихова власт била угрожена надирањем [[Лангобарди|Лангобарда]] са севера, што је довело до сукоба и слабљења [[Остроготи|остроготске]] власти. Ово је искористио епископ града Рима, касније названог [[Папа|Папом]]. Његова врховна власт одржала се облашћу Лација и суседним италијнаским областима више векова све до тзв. [[Авињонско папство|Авињонског ропства]] у [[14. век]]у. После повратка [[Папа|Папе]] у [[Рим]] поново је успостављена [[Папска држава]] са средиштем у Лацију, али она више није имала моћ као некада.
 
'''Савремено доба''': Померање трговачких путева на [[Атлантик]] доводи постепено до слабљења целог италијанског простора. Међутим, [[Папска држава]] се одржала и поред спољних притисака. Она постепено потпада под снажан утицај [[Француска|Француске]], да би током [[Наполеон]]ових ратова Папска држава са Лацијумом постала део [[Римска република|Римске републике]], а потом била под стажним утицајем [[Хабзбуршка монархија|Хабзбуршке монархије]]. [[1870.]] г. дошло је до припајања ове области новооснованој [[Италија|Италији]]. Одмах је основана покрајина Лацио, а [[Рим]] је постао главни град државе и то је до данас. Нова владавина је покрајини донела привредни процват, првенствено граду [[Рим]]у и његовој околини. Као средиште државе он се брзо развијао и око себе сакупљао велике ресурсе. [[1929.]] г. сасвим мали део покрајине у граду [[Рим]]у је одвојен и од тога је образована [[Папа|папска]] држава, [[Ватикан]]. Последњих деценија нагли успон [[Рим]]а и Лација је донекле успорен у циљу што равномернијег развоја државе.