Асистолија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 48:
|}
== Дијагноза ==
[[Датотека:Asystole11.JPG|мини|250px|ЕКГ запис: синусни ритам који прелази у ассистолију.]]
Електрокардиографски знаци асистолије, без обзира о којем електрокардиографски облику кардијалног ареста ради, су клинички знаци престанка механичке активности срчаног мишића су једнаки, а ЕКГ је знак електричне активности срчаног мишића. а ЕКГ потврђују клиничку дијагнозу кардијалног ареста.<ref>5. Romić P, Jovanović K, Jovičević K. ''Značaj rane defibrilacije u kardiopulmonalnoj reanimaciji.'' Anaesthesiologia Iugoslavica 2002; 11'−16.</ref>
 
Асистолија се на електрокардиограму испољава као потпуни прекид спонтане електричне активности срца, као последица прекида механичке активности, тј. контрактилности срчаног мишића.
 
Електрокардиографски, асистолија се манифестује равном линијом, иако она никада није изоелектрична, тј. као лењиром повучена линија.
 
== Учесталост и прогноза ==
Акутни застој срца у 10% до 30% случајева испољава се као асистолија.
 
Преживљавање код кардијалног ареста изазваног асистолијом је мање од 1%.<ref>7. Milenković A, Rosić R, Stevanović V. ''Novine u pedijatrijskoj kardiopulmonalnoj reanimaciji.'' Anaesthesiologia Iugoslavica 2002; 19.</ref>
 
== Извори ==