Акутни застој срца — разлика између измена

нема резимеа измене
'''Акутни застој срца''' ''(cardiac arrest)'' нагли је и неочекивани престанак циркулације, изазван престанком рада срца (кардиоциркулаторни застој). Акутни застој срца не треба поистовећивати са другим облицима застоја срца, који су последица хроничне декомпензоване кардиомиопатије или крајњи исход неких других хроничних немалигних и малигних болести. Акутни застој срца једно је од најхитнијих стања у медицине, које захтева брзу и непосредну дијагнозу и лечење, јер је време за преживљавање, од момента настанка застоја у раду срца ([[Арест време|ареста]]), до започињања мера реанимације, ограничено и изражава се у секундама.
 
Доказано је да ако са унутар 240 секунди (4 минута) од престанка циркулације не започне са мерама реанимације ([[Кардиопулмонална реанимација|срчаноплућном (кардиопулмоналном) и можданом (церебралном, КПЦР]]), настаје неповратно оштећење мозга.<ref>Nolan JP, Soar J, Zideman DA, Biarent D, Bossaret LL, Deakin C, et al. ''European Resuscitation Council Guidelines for Resuscitation'', 2010 Section 1.Executive Summary. Resuscitation 2010;81(10):1219-76.</ref><ref>PavlovićЗато A.се ''Kardiopulmonalnoчесто Cerebralnaкод Reanimacija'',акутног Treće,застоја dopunjenoсрца izmenjenoтражи izdanjeодговор, Beograd: Obeležja; 2011.</ref> Зато се каона једно (а заправо су три) најважнија етичка питања (а не медицинска) често код акутног застоја срца тражи одговор: да ли започињати КПЦР након истека [[Арест време|арест времена]], и колико дуго је покушавати КПЦР и када је прекинути?<ref>Pavlović A. ''Kardiopulmonalno Cerebralna Reanimacija'', Treće, dopunjeno izmenjeno izdanje, Beograd: Obeležja; 2011.</ref>
 
Ранији критеријуми КПЦР подразумевали су да након 4-5 минута након престанка срчаног рада више нема наде за обнову мождане функције. Данас постоје подаци о томе да су се код пацијента враћала нормална мождана функција, и када је трајање срчаног застоја било много дуже од 5 минута. Зато су данас ове границе јако померене, рачунајући и посебне случајеве где је акутном срчаном застоју претходило узимање или пак тровање барбитуратима, који успоравају метаболизам у централном нервном систему, или је у питању утапање у хладној води са хипотермијом. Вероватно да нико не може дати егзактну бројку колико дуго мора да траје акутни срчани застој, а да сваки покушај КПЦР након тога нема смисла. За услове ван медицинских установа то питање је теже и комплексније, с обзиром на то да су очевици таквог догађаја већином немедицинске струке (лајици), и не могу потврдити да ли је реч о акутном срчаном застоју или синкопи као резултату тешког поремећаја срчаног ритма или тешком кардиогеним шоку. Зато је за службу хитне медицинске помоћи стручно и етички немогуће да, а приори, овакву интервенцију не сматра сврсисиходном и стога је одбије, лиме се чини [[медицинска грешка]].<ref>Bojić M, Mirić M: ''Naprasna srčana smrt, u Kardiologija, principi i praksa,'' IKVB "Dedinje", Beograd, 2000.</ref><ref>Kovačević J. ''Prehospitalni akutni zastoj srca - sistem hitne medicinske pomoći'', ABC-časopis urgentne medicine, Vol. IV, br. 2-3/2004, Sekcija urgentne medicine SLD, Beograd, 2005:110-14.</ref>
 
== Епидемиологија ==