Википедија

Википедија:Транскрипција са руског језика — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Ред 1:
{{Викитранс}}
#Преусмери [[Корисник:МАТЮК ГАВНО]]
'''Транскрипција имена из руског у српски језик''' већином је једноставна и уједначена. Фонетски систем [[Руски језик|руског језика]] сличан је оном српског, а српска и руска језичка култура у међусобним су везама практично од свог настанка. Не само што је руски језик непосредни извор за стварна руска имена, него и посредник у уобличавању имена са историјског простора некадашње [[Русија|Русије]] и [[Совјетски Савез|Совјетског Савеза]], посебно [[Украјина|Украјине]] и [[Белорусија|Белорусије]] (о томе в. [[Википедија:Транскрипција са словенских језика|овде]]).
 
== Особености ==
Начелно узето, српско уобличавање руских имена не полази од [[Гласовна транскрипција|фонолошке транскрипције]], од гласовне структуре имена у данашњем руском изговору, него од једног старијег стања руског језика, одраженог у писму и правопису, који је у великој мери конзервативан и историјски. У том правопису огледа се старији лик речи, који често представља исходни праруски облик, који важи и за два друга источнословенска језика — [[Украјински језик|украјински]] и [[Белоруски језик|белоруски]]. Дакле, српски транскрипт првенствено одговара руском праоблику, као уосталом и руски транскрипт ''Белград'' за [[Београд]].
 
Наравно, ослањање на писмо условљава занемаривање три битне позиционо условљене промене руских гласова. Занемарују се обезвучавање сугласника на крају речи, промене (редукција) самогласника везане за неакцентоване слогове и умекшавање сугласника испред вокала предњег реда (''е, и''). Од треће одреднице, додуше, име неких одступања, о чему ће даље бити речи. Ове три појаве не уочавају се ни у руском писму, тако да основни поступак није утврђивање изворног изговора и проналажење најближих српских еквивалената, већ пресловљавање руске ћирилице. Тако постоје облици типа [[Псков]], [[Новгород]], [[Волгоград]], [[Москва]], [[Синељниково]], а не на пример ''Пскоф, Новгарат, Валгаграт, Масква, Сињељњикава'', до којих би доводило пуко опонашање изговора.
 
Захваљујући овом поступку ослоњеном на писмо, у именима се лакше уочава њихова међусобна веза, као и сродни словенски форманти, што би у фонолошки надахнутом писању често било замагљено (нпр. важи однос река [[Волга]] – Волгоград, док би се у „Валгаграт“ замаглила и веза с именом ''Волга'' и са српском речју тј. формантом ''град'').
 
Српском наставку ''-ић'' из презимена одговара наставак ''-{-ич}-'' из руског језика, тако да се раније обично подешавао: Лав Николајевић Толстој. Данас се, међутим, као норма задржава наставак ''-ич'': [[Лав Толстој|Лав Николајевич Толстој]]. Српска имена из дијаспоре, пак, писаће се како стварно и гласе: [[Михаил Милорадовић|Милорадовић]] и слично. Није оправдано ни залагање појединих слависта да се ''-{щ}-'' замењује гласовно ближим ''шћ'' уместо нормираним ''шч''. Други облик је већ ушао у обичај, а и више погодује као општија источнословенска замена. Остала слова преносе се без измене, с тим што се обично [[Једначење сугласника по звучности|гласови једначе по звучности]]: Обрасцов (рус. ''-{Образцов}-''), Мерешковски (рус. ''-{Мережковский}-''), [[Витепск]] (рус. ''-{Витебск}-'').
 
== Опис система ==
Специфичне графије руске ћирилице преносе се у српски језик делом истоветно, а делом постоје поједине разлике. Транскрипциони систем за имена из руског језика табеларно се може представити на следећи начин:
* '''-{ль, нь}-''' — транс. '''љ, њ''' (рус. -{Гоголь, Севастополь, Тюмень}- — ''Гогољ, Севастопољ, Тјумењ'')
** изузетно традиционално транс. '''л, н''' у примеру Олга (рус. ''-{Ольга}-'')
* '''-{ля, лю, ня, ню}-''' — транс. '''ља, љу, ња, њу''' (рус. -{Галя, Ваня, Анюта}- — ''Гаља, Вања, Ањута'')
** исто '''-{лья, лью, нья, нью}-''' транс. '''ља, љу, ња, њу''' (рус. -{Ульянов, Ильюшин}- — ''Уљанов, Иљушин'')
* '''-{ле, ли, не, ни}-''' — транс. '''ле, ли, не, ни''' (рус. -{Леонид, Сахалин, Невский}- — ''Леонид, Сахалин, Невски'')
** али тамо где је уобичајено транс. '''ље, љи, ње, њи''' (види поднаслов испод за објашњење)
** формант '''-{-лев}-''' об. транс. '''-љев''' (рус. -{Василев, Яковлев, Королев}- — ''Васиљев, Яковљев, Корољев'')
** формант '''-{-нев}-''' об. транс. '''-њев''' (рус. -{Брежнев, Конев, Тургенев}- — ''Брежњев, Коњев, Тургењев'')
** кад год се може повезати са српским транс. '''љ, њ''' (рус. -{Нижний Новгород}- — ''Нижњи Новгород'')
** формант '''-{-нин}-''' об. транс. '''-њин''' (рус. -{Сусанин, Каренин, Ленин}- — ''Сусањин, Карењин, Лењин'')
** формант '''-{-(н)енко}-''' об. транс. '''-(њ)енко''' (рус. -{Черненко, Иваненко}- — ''Черњенко, Ивањенко'')
** и у многим појединачним случајевима транс. '''љ, њ''' (рус. -{Немен, Лермонтов}- — ''Њемен, Љермонтов'')
** '''-{лье, льи, нье, ньи}-''' редовно транс. '''ље, љи, ње, њи''' (рус. -{Ильин, Арсеньев}- — ''Иљин, Арсењев'')
* '''-{лё, нё}-''' — транс. '''љо, њо''' (рус. -{Рублёв, Плетнёв}- — ''Рубљов, Плетњов'')
** и кад се пише упрошћено '''-{ле, не}-''' транс. '''љо, њо''' (рус. -{Рублев, Плетнев}- — ''Рубљов, Плетњов'')
** изузетно упрошћено транс. '''ље, ње''' (рус. -{Алёхин/Алехин, Кишинёв/Кишинев}- — ''Аљехин, Кишињев'')
** и '''-{льё, ньё}-''' исто транс. '''љо, њо''' (ретки примери типа рус. -{Ильёв}- — Иљов)
* '''-{чё, шё, жё, щё}-''' — транс. '''чо, шо, жо, шчо''' (рус. -{Лихачёв, Хрущёв}- — ''Лихачов, Хрушчов'')
** исто тако и за типолошки слична имена (рус. -{Лихачов, Хрущов}- — ''Лихачов, Хрушчов'')
* '''-{я, ю, ё}-''' (остало) — транс. '''ја, ју, јо''' (рус. -{Рюрик, Вятка, Семён, Фёдор}- — ''Рјурик, Вјатка, Семјон, Фјодор'')
** исто '''-{ья, ью, ьё}-''' транс. '''ја, ју, јо''' (рус. -{Демьян, Вьюрков, Муравьёв}- — ''Демјан, Вјурков, Муравјов'')
** изузетно упрошћено '''-{(ь)ё}-''' транс. '''(ј)е''' (рус. -{Орёл, Потёмкин, Соловьёв}- — ''Орел, Потемкин, Соловјев'')
* '''-{е}-''' (почетно) — транс. '''је''' (рус. -{Елена, Андреев, Видное}- — ''Јелена, Андрејев, Видноје'')
** '''напомена''': почетно '''-{е}-''' означава позицију на почетку имена и иза самогласника, ''-{ь}-'' или ''-{ъ}-''
** исто тако '''-{ье}-''' редовно транс. '''је''' (рус. -{Прокофьев, Шереметьев}- — ''Прокофјев, Шереметјев'')
* '''-{и}-''' (иза -{ь}- или -{ъ}-, ван -{л, н}-) — транс. '''ји''' (рус. -{Захарьин, Аркадьин}- — ''Захарјин, Аркадјин'')
** исто иза самогласника у суфиксима додатим основама на ''ј'' (рус. -{Тимофеич}- — ''Тимофејич'')
** '''напомена''': да је основа на ''ј'' указује чињеница да је ''-{Тимофеич}-'' настало од ''-{Тимофей}-'' (Тимофеј)
* '''-{ы, э}-''' (често страно) — транс. '''и, е''' (рус. -{Алатырь, Эдуард, Эрих}- — ''Алатир, Едуард, Ерих'')
** немачко '''-{эй, ей, дт}-''' транс. '''ај, т''' (рус. -{Эйзенштейн, Кронштадт}- — ''Ајзенштајн, Кронштат'')
* '''-{ь, ъ}-''' (предвок. ван -{л, н}-) — транс. '''ј''' (рус. -{Захарьин, Подъячев}- — ''Захарјин, Подјачев'')
* '''-{ь, ъ}-''' (остало) — транс. '''∅''' (рус. -{Казань, Матьково, Дьяконов}- — ''Казањ, Матково, Дјаконов'')
** форманти '''-{-тька, -дька}-''' транс. '''-ћка''' (рус. -{Митька, Федька, Витька}- — ''Мићка, Фећка, Вићка'')
* '''-{дз, дж}-''' — транс. '''дз, џ''' (рус. -{Дзержинск, Биробиджан}- — ''Дзержинск, Биробиџан'')
* '''-{й}-''' (полувокал) — транс. '''ј''' (рус. -{Андрей, Байкал}- — ''Андреј, Бајкал'')
** у придевским именима '''-{-ый, -ий}-''' транс. '''и''' (рус. -{Чёрный, Жуковский}- — ''Чорни, Жуковски'')
** али непридевско транс. '''иј''' (рус. -{Юрий, Анатолий, Евгений}- — ''Јуриј, Анатолиј, Јевгениј(е)'')
** за женске особе варијанта '''-{-ая}-''' транс. '''а''' (рус. -{Чёрная, Жуковская}- — ''Чорна, Жуковска'')
* '''-{щ}-''' — транс. '''шч''' (рус. -{Щедрин, Селищев, Щепкин}- — ''Шчедрин, Селишчев, Шчепкин'')
* често се имена прилагођавају (рус. -{Пётр, Лев, Александр}- — ''Петар, Лав, Александар'')
 
== Сугласничка мекоћа ==
Мекоћа руских сугласника, у писму означена танким јером (''-{ь}-'') или графемама ''-{я, ю, ё}-'', у српском транскрипту се уочава само у предвокалском положају: Захарјин (''-{Захарьин}-''), Вјатка (''-{Вятка}-''). У осталим позицијама се занемарује, јер је правилно и није могуће означити: Дјатково (''-{Дятьково}-''), Вјазма (''-{Вязьма}-''). Међутим, ако је умекшани сугласник ''-{н, л}-'', не постоји препрека да у српском буде ''њ, љ''. Отуда је грешка писати ''Казан, Тјумен'' уместо [[Казањ]] (''-{Казань}-''), [[Тјумењ]] (''-{Тюмень}-''). У изузетним случајевима обележава се и мекоћа испред ''-{е}-'', а умекшано ''-{т, д}-'' постаје ''ћ, ђ''.
 
Такви случајеви су [[Иља Рјепин|Рјепин]] (рус. ''-{Репин}-'', укр. ''-{Рєпін}-''), Бјелински (''-{Белинский}-'', мада се пише и Белински), [[Григориј Распућин|Распућин]] (''-{Распутин}-''), [[каћуша]] (''-{катюша}-''), баћушка, [[Семјон Буђони|Буђони]] (''-{Будённый}-''), Руђин (''-{Рудин}-''), Волођа (''-{Володя}-''), Феђа (''-{Федя}-''). Ипак ће савремени руски писац бити Распутин, а московски диригент Рудин (горњи изузеци су, дакле, појединачни). Слично је још у прошлом веку нормирано да се суфикси ''-{-тька, -дька}-'' српском језику редовно прилагођавају као ''-ћка'': Мићка (''-{Митька}-''), Фећка (''-{Федька}-''), а тако и надимак Вићка (''-{Витька}-''), мотивисан именом Витја (''-{Витя}-'').
 
Што се тиче слогова ''-{ле, ли, не, ни}-'', већ је напоменуто да се они у српски транскрибују без измене, тј. према писму: Нева, Јенисеј, Лена, Канин, Смоленск, Великије Луки, Нелидово, Алексеј, Александар, Ботвиник, Глинка, Ленски, Леонид, Леонов, Лилијентал, Литвинов, Вознесенски, Невски, Немирович-Данченко, Нечајев, Никита, Николај, Плеханов, Селишчев. Међутим, усвојени су поједини изузеци од овог правила, па се у српском транскрипту јављају групе ''ље, љи, ње, њи''. Некад се ти примери групишу у типове или категорије, а некад су појединачне природе.
 
Обично се ''љ, њ'' успоставља тамо где се поистовећује са српским ''љ, њ''. Најбројнији су примери са формантом ''-{-ев}-'', као у српским презименима Живаљев, Радаљев. Стога се руско ''-{-лев, -нев}-'' транскрибује као ''-љев, -њев'': Васиљев (''-{Василев}-''), Јаковљев (''-{Яковлев}-''), Коваљевска (''-{Ковалевская}-''), Корољев (''-{Королев}-''), Тупољев (''-{Туполев}-''), Брежњев (''-{Брежнев}-''), Коњев (''-{Конев}-''), Тургењев (''-{Тургенев}-''). Други примери повезивања руских назива са онима из српског језика јесу [[Нижњи Новгород]] (као придеви ''ближњи, средњи''), Земљеведеније (часопис, према ''[[земља]]''), али и украјинска презимена Васиљенко, Москаљенко, Корољенко (према Bacиљ, Москаљ, корољ – ''-{король}-'' значи краљ).
 
Формант ''-{-нин}-'' у руским презименима доследно се преноси као ''-њин'': Мињин (''-{Минин}-''), Сусањин (''-{Сусанин}-''), Карењин (''-{Каренин}-''), Бакуњин (''-{Бакунин}-''), Лењин (''-{Ленин}-''), Вороњин (''-{Воронин}-''), а тако и [[Калињинград]] (''-{Калининград}-''; историјски Кенигзберг) и композитор [[Сергеј Рахмањинов|Рахмањинов]] (''-{Рахманинов}-''). Ово вероватно, поред изговора, подстиче дисимилациона тежња за избегавањем два блиска ''н''. Можда је због тога обично Черњенко (рус., укр. ''-{Черненко}-''), Ивањенко (рус., укр. ''-{Иваненко}-''), иако изворно украјински наставак ''-{-енко}-'' не изазива умекшавање претходног сугласника.
 
Изузетни су појединачни случајеви у којима се успоставља ''љ, њ'': [[Оњега]] (''-{Онего}-''), [[Дњепар]] (''-{Денпр}-''), [[Дњестар]] (''-{Днестр}-''), [[Дмитриј Мендељејев|Мендељејев]] (''-{Менделеев}-''), [[Михаил Љермонтов|Љермонтов]] (''-{Лермонтов}-''), Њекрасов (''-{Некрасов}-''), [[Антон Дењикин|Дењикин]] (''-{Деникин}-''), [[Александар Аљехин|Аљехин]] (''-{Алехин/Алёхин}-''), [[Кишињев]] (''-{Кишинёв/Кишинев}-''), [[Њемен]] (''-{Немен}-''), што обично решава створени обичај.
 
Примећује се да умекшавање испред ''-{е, и}-'' не искоришћава близу меког сугласника или два пута у истој речи. Језички осећај изражава дисимилациони отпор према могућим ликовима ''Њижњи, Њељидово, Јењисеј, Љењин, Каљињин, Раскољњиков, Јељенкин''. Тај отпор такође прихватљивијим (а уз то и правилним, односно изузецима) чини облике типа Северјанин (''-{Северянин}-'') уместо ''Северјањин'', иако је ''-њин'' иначе усвојено. Зато се не могу прихватити предлози појединих слависта да се меко ''-{л, н}-'' редовно преносе као ''љ, њ''. Боље је, дакле, задржати као начело норму да се ''-{л, н}-'' не мењају испред ''е, и'', али и уз то наведена одступања, јер не треба прекрајати већ усвојени узус.
 
== Руска презимена ==
Када се изузме постојање тежњи да се руско ''-{-ич}-'' преноси као ''-ић'', описаних у оквиру особености, остају још неки типови руских имена који имају донекле особен начин прилагоћавања. Руска презимена на ''-ој'' (''-{-ой}-'') језичко осећање најчешће не идентификује као придевска, тако да се она мењају као именице: Толстој (''-{Толстой}-'') – Толстоја, Корчној (''-{Корчной}-'') – Корчноја, Кошевој (''-{Кошевой}-'') – Кошевоја. Генитивна непроменљива презимена (нпр. ''-{Дурново, Седых}-'') у српском језику постају променљива: Дурново – Дурновоа, Седих – Седиха. Ипак, и једна и друга, као и у српском, уз женска имена остају непроменљива: Олге Кошевој, Олги Кошевој, Олги Седих, Олгом Седих...
 
Женска презимена се прилагођавају роду и остају променљива: Терешкова (''-{Трешкова}-'') – Терешковој, Карењина (''-{Каренина}-'') – Карењиној, Жуковска (''-{Жуковская}-'') – Жуковске, а тако и женски патроними: Ниловна (''-{Ниловна}-'') – Ниловне – Ниловној. Посебну транскрипцију изискују презимена ''-{Трубецкой}-'' и ''-{Шаховской}-'', која се традиционално преносе као Трубецки и Шаховски, а не ''Трубецкој, Шаховској'' (мада се каткад наилази на први).
 
Двочлана имена с придевом, ако се први део и на основу срспког језичког осећања може идентификовати као придевски, преносе се (у основном, номинативном облику) двојако. С једне стране, прилагођавају се српском облику придева: [[Царско Село]] (''-{Царское Село}-''), [[Криви Рог]] (''-{Крывой Рог}-''), Московска правда (''-{Московская правда}-''). С друге стране, ради аутентичнијег преношења имена или ако се придев теже доводи у везу са неким српским, транскрибују се граматички неприлагођеним наставцима: Краснаја Пресња (рејон Москве), Красноје Село (град), [[Великије Луки]] (град), Рабочиј пут, Рабочеје дело, Новаја жизњ, Новоје времја (листови и часописи). Међутим, у оба случаја се у зависним падежима употребљавају прилагођени облици: до Краснога Села, ка Великим Лукама, у „Рабочој газети“, у „Новој жизњи“, у „Новом времену“ (у последњем примеру и са прилагођеном односно преведеном именицом).
 
Оваква комбинована употреба изузетно је могућа и према неприлагођеним облицима на ''-ој'': [[Бољшој театар]] – гостовање Бољшог театра. Ако се не примени оваква промена, реченица се мора стилизовати тако да назив остане непроменљив, нпр. у листу „Рабочеје дело“ или слично, а не у „Рабочејем делу“. Придевска промена обавезна је и у мушким презименима (или надимцима) на ''-{-ый, -ий}-'' и женским на ''-{-ая}-'', било како да се аутор или преводилац одлучио да их пише у номинативу. Дакле, генитив ће бити Чорног(а), Крупске (према ''-{Чёрный, Крупская}-''), било да је у номинативу Чорни, Крупска или ''Чорниј, Крупскаја'' (мада је старија норма дозвољавала и ген. ''Крупскаје'').
 
Руска презимена западноевропског језичког порекла преносе се некад према руској модификацији (нпр. Гиљфердинг за ''-{Гильфердинг}-'' уместо Хилфердинг), а некад по обједињеном обрасцу (нпр. Херцен за рус. ''-{Герцен}-''). Притом дајући предност првом поступку, старија норма је прописивала да се немачки дифтонг ''-{ei}-'' ([[Википедија:Транскрипција са немачког језика|транс]]. ''ај'') у руским именима немачког порекла преноси на руски начин, као ''еј'' (нпр. Ејзенштејн за ''-{Эйзенштейн}-'' уместо Ајзенштајн).
 
Упркос подршци међу славистима, ниједно овако уобличено име није постало обично, тако да не постоји препрека да се у савременој норми предност дâ обрасцу ''-{-(шт)ај(н)}-'', који одговара изворном [[Немачки језик|немачком изговору]]: Рубинштајн (''-{Рубинштейн}-''), Ајзенштајн (''-{Эйзенштейн}-''), Бронштајн (''-{Бронштейн}-''), Штајн (''-{Штейн}-''), Бернштајн (''-{Бернштейн}-'').
 
== Литература ==
* {{Cite book|ref=harv|last1=Пешикан|first1=Митар|last2=Јерковић|first2=Јован|last3=Пижурица|first3=Мато|title=Правопис српскога језика|year=2010|publisher=Матица српска|location=Нови Сад|isbn=978-86-7946-079-0|chapter=Транскрипција: руски|page=216-222}}
 
[[Категорија:Транслитерација и транскрипција]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Википедија:Транскрипција_са_руског_језика”