Курска превлака — разлика између измена

Disambiguated: НидаНида (Литванија); Unlinked: Нида (2)
м (Бот: уклоњен шаблон: Link GA)
(Disambiguated: НидаНида (Литванија); Unlinked: Нида (2))
== Географија ==
[[Датотека:Curonian Spit and Lagoon.png|мини|лево|200п|Курска превлака и Курски залив]]
Курска превлака се протеже од [[Самбијско полуострво|Самбијског полуострва]] на југу до града [[Клајпеда|Клаипеде]], од којег је најсјевернија тачка превлаке одовјена [[мореуз]]ом. Сјеверних 52 -{km}- припада [[Литванија|Литванији]], док се остатак налази у [[Калињинградска област|Калињинградској области]] која припада [[Русија|Русији]]. Ширина превлаке варира — од 400 -{m}- у Русији у близини села Лесноја, до 3.800 -{m}- сјеверно од [[Нида (Литванија)|Ниде]] у Литванији. Формирана је прије 5.000 година. На Курској превлаци се налазе највеће покретне пјешчане [[дина (рељеф)|дине]] у [[Европа|Европи]]. Просјечне висина дина износи 35 -{m}-, а поједине досежу висину и од 60 -{m}-.
 
Највећи град Курске превлаке је [[Нида]], туристичко одмаралиште, које често посјећују литвански и њемачки туристи. На сјеверној обали превлаке налази се велики број туристичких [[плажа]]. И руска и литванска страна превлаке су [[национални парк]]ови. Управно, руски дио Курске превлака припада [[Зеленоградски округ|Зеленоградском округу]] [[Калињинградска област|Калињинградске области]], док је литвански дио подијељен између [[клајпеда|града Клаипеде]] и [[Неринга|општине Неринге]]. Кроз цијелу превлаку пролази један друм. На руској страни води до [[Зеленоградск]]а, а на литванској до [[Смилтине]]. [[Трајект]]и одржавају прометну везу између Смилтине на превлаци и лучког града Клаипеде.
 
== Историја ==
Превлаку су у [[13. век|13. вијеку]] заузели [[Тевтонски ред|Тевтонски витезови]], на њој саградивши следеће дворце — [[Клајпеда|Мемел]] ([[1252]]), [[Гурјевск (Калињинградска област)|Нојхаузен]] ([[1283]]) и [[Рибачи|Розитен]] ([[1372]]). Сјеча стабала због претјеране испаше и градње бродова за опсаду [[Калињинград|Кенигсберга]] довела је до тога са су се у [[18. век|18. вијеку]] [[дина (рељеф)|дине]] прошириле по читавој превлаци прекривши читава села. [[1825]]. године започело је систематско пошумљавање превлаке. До [[20. век|20. вијека]] већина становништва је живјела од рибарства.
 
Курску превлаку је насељавало балтичко племе [[Курони|Курона]]. На југу су мањину чинили [[Немци|Нијемци]], а на сјеверу [[Литванци]]. До 20. вијека већина Куронаца се [[Асимилација|асимилирала]], тако да је превлака у потпуности била насељена Нијемцима. Након [[Други светски рат|Другог светског рата]] подручје превлаке је припало [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетском Савезу]], а њемачко становништво је протјерано. Након [[распад Совјетског Савеза|распада Совјетског Савеза]], на превлаци се развила [[Туризам|туристичка]] дјелатност. Нијемци који су већином потомци некадашњих становника превлаке су најбројнији туристи, посебно у [[Нида|Ниди]], јер њемачким туриситма нису потребне визе за улазак у Литванију.
 
== Заштита природне средине ==