Позоришни живот у [[Ужице|Ужицу]] датира од 1856. године, када је основано Театрално друштво као програмска активност тадашњег Читалишта (прве библиотеке у граду, основане те исте, 1856. године). Театрално друштво је било смештено у Каљевића кући (угледни председник Окружног суда и трговац).
Ужички Театар основао је Стојадин Обрадовић, управитељ Читалишта (сведочи његово писмо кнезу [[Милош Обреновић|Милошу Обреновићу]] из 1859. године).
Прва позоришна представа у [[Ужице|Ужицу]] изведена је 15. фебруара 1862. године. Био је то комад "Бој на Чачку 1815". Исте године приказани су комади "Смрт Стевана Дечанског" и "Ајдуци". Године 1866. малобројна грађанска публика гледала је представу "Хајдук Вељко".
Новински чланак сачуван из периода прве премијере сведочи о интересовању Ужичана за позоришни приказ: "Најодличнији цвет нашег грађанства беше са највећом љубављу на овом представљању и соба за седење је дупке пуна... Осим 100 душа што беше у соби и на местима што се могаше видети, још се толико повратило, јер није било места за њих".
Након ових првих извођења, позоришни живот у граду је имао дужу паузу, све док предратне 1913/14. године ђачка позоришна група Гимназије, под руководством професора Дејана Маленковића као њеног оснивача, није извела више комада.
У међуратном периоду градска публика је, изгледа, више показивала склоности ка филмској уметности, јер настаје ново затишје у позоришним приказима.
Тек са првим данима Ужичке републике, 1941. године, уметничка партизанска чета изводи домаће и совјетске писце: "Мати", "Кнез Иво од Семберије", неколико Нушићевих комада, "Како се калио челик", "Почетак буне против дахија"... Главне улоге играли су Милутин Чолић, Алија Недић, Филип Марјановић, Миленко Ђурић, Часлав Јехличка. Поред Каљевића куће, у којој је традиција била настављена, представе су биле извођене и у Соколском дому (Соколани) и Филким биоскопу.
== Позориште данас ==
Народно позориште [[Ужице]] основано је као Обласно народно позориште одлуком Министарства просвете Србије 10. августа 1945. године.
Прва премијера била је 4. септембра 1945. године, Нушићева "Госпођа министарка", у режији Обрада Недовића. Свој рад Позориште је започело у Соколском дому.
Од 1948. године Народно позориште [[Титово Ужице]] премешта се у Филкин биоскоп, који се налазио на главној градској улици.
Са реконструкцијом главног градског трга, Трга партизана, Позориште добија своју нову зграду, која је са целим тргом представљала и нови урбани идентитет града - пројектант је био архитекта Мандић.
Нова зграда је отворена 1967. године.
Оснивач Народног позоришта [[Ужице]] је Скупштина општине [[Ужице]] и оно је данас једино професионално позориште на територији југозападне [[Србија|Србије]], на територији историјски познатој као Ужички крај.
Позориште је закључно са сезоном 2014/15. извело 531. премијеру. <ref>http://uzickopozoriste.rs/ Народно позориште Ужице</ref>
== Награде и признања ==
Позориште је од самог оснивања до данас добило бројне награде и признања
1953. ГОДИНЕ
Орден рада ИИ реда: Фреди Фазловски за 30. годишњицу уметниког рада.
1964. ГОДИНЕ
Првомајска награда Удружења драмских уметника СР Србије
Милојко Топаловић Пендо за улогу Вање у представи Ујка Вања.
Награда жирија публике за најбоље гумачко остварење:
Лидија Булајић за улогу Милеве.
1971. ГОДИНА
Орден заслуга за народ са сребрним зрацима: Народно позориште у [[Титово Ужице|Титовом Ужицу]] указом Председника [[СФРЈ]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], поводом 25. годишњице постојања и рада, за нарочите заслуге у раду од значаја за развој позоришне уметности и за културно уздизање наших народа.
1972. ГОДИНА
Награда Културно-просветне заједнице општине [[Титово Ужице]]:
Јован Јојић за најбоље глумачко остварење – улогу Официра у представи Радо иде Србин у војнике;
Мија Алексић за најбољу глумачко остварење – улогу Јеврема Прокића у представи [[Народни посланик]].
Награда Мила Стојадиновић: Даница Крљар за улогу Вишње.
1986. ГОДИНА
XXИИ Сусрети професионалних позоришта СР Србије Воаким Вујић у Лесковцу – представа Путујуће позориште Шопаловић:
Плакета и новчана награда за глумачка остварења: Дани Крљар за улогу Гине.
Плакета и новчана награда за епизодну улогу: Момчилу Мурићу за улогу Милуна.
1987. ГОДИНА
XXИИИ Сусрети професионалних позоришта СР Србије у Зајечару – представа Комунистички рај:
Награда за сценографију: Снежани Ковачевић
Награда: Зорану Карајићу за улогу Манасија.
Награда: Милији Вуковићу за улогу газа Исе.
1988. ГОДИНА
XXИВ Сусрети професионалних позоришта СР Србије у Приштини – представа Војцек:
Награда: за најбољу представу на Сусретима – Војцек.
Награда за најбољу режију: Александар Лукач, редитељ
Награда: за најбоље глумачко остварење: Зоран Карајић и Иван Томашевић за улогу Војцек.
Награда: за ликовност представе
Посебна награда „Јован Путник“ за најбољу режију: Александру Лукачу.
1990. ГОДИНА
XXВИ Сусрети Јоаким Вујић у Шапцу – представа Пат, игра краљева:
Награда за најбољу сценографију: Емир Гељо.
Награда за најбољу режију Народног позоршта Крушевац „Јован Путник“: Примож Беблер.
Фестивал монодраме и пантомиме у Земуну – представа Богиње
Награда Златна колајна: Ани Милосављевић.
Награда Трешњев цвет: Ани Милосављевић.
1991. ГОДИНА
XXВИИ Сусрети Јоаким Вујић у Ужицу – представа Клопка:
Награда: за најбољу представу у целини.
Награда Народног позоришта Крушевац „Јован Путник“ за режију: Александар Лукач
Награда Народног позоришта Ниш „Симо Крстовић“ – Зоран Карајић
Награда за најбољу мушку улогу: Слободан Љубичић.
Награда за епизодну улогу: Мирјана Вуловић.
Награда за сценографију: Снежана Петровић.
1992. ГОДИНА
XXВИИИ Сусрети Јоаким Вујић у Крушевцу – представа Радо иде Србин у војнике:
Награда: за сценографију Миодраг Табачки
Награда: за најбољу мушку улогу груи војника и то Козан Карајић, Душан Дјордјевић, Слободан Љубичић, Момчило Мурић, Горан Шмакић, Милета Петровић и тома Трифуновић.
Награда: за ликовност представе Миодраг Табачки, Снежана Ковачевић, Ивица Клеменц и Славољуб Јовановић.
ИИ награда за представу.
ИИ награда за режију: Бранку Поповићу.
Награда Града домаћина: најбоља представа, најбоља режија.
1993. ГОДИНА
XXИX Сусрети Јоаким Вујић у Пироту – представа Галеб:
Награда за најбољу резију: Виталију Дворцину;
Награда за најбољу женску улогу: Ани Милосављвић;
Награда за најбољу костимографију: Снежана Ковачевић;
Награда округлог стола: за најбољу представу;
Награда Града домаћина за најбољу режију: Виталију Дворцину.
1995. ГОДИНА
XXXИ Сусрети Јоаким Вујић у Нишу – представа Дуго путовање у ноћ
Награда: за најбољу женску улогу Дивни Марић.
1996.ГОДИНА
XXXИИ Сусрети Јоаким Вујић у Лесковцу – представа Савонарола и његови пријатељи:
Награда „Мила Стојадиновић“ – Ана Милосављевић за улогу Губавца;
Награда за сценски говор – Слободан Љубичић.
1997. ГОДИНА
XXXИИИ Сусрети Јоаким Вујић у Зајечару – представа Зганарел или уображени рогоња:
Награда „Сима Крстовић“ – Слободан Љубичић за најбољу мушку улогу;
Награда за режију: др Душан Михаиловић;
Награда „Јован Милићевић“ за младог глумца: Јелена Цвијетић;
Награда за епизодну улогу – Александар Сибиновић;
Награда: За најбољу представу;
Награда за неговање сценског језика – Ансамблу представе;
Награда за костимографију: Снежана Ковачевић.
Међународни фестивал „Словенски венац“ у Москви
Награда за режију – Кирил Панченко
Награда за најбољу женску улогу: Деса Богдановић.
1998. ГОДИНА
XXXИВ Сусрети Јоаким Вујић у Нишу – представа Како засмејати господара:
Награда: Најбоља представа;
Награда: Слободан Љубичић најбоља мушка улога;
Награда: Вида Огњеновић, за драмски текст;
Награда: Слободан Љубичић за неговање сценског језика;
Награда: Кокан Младеновић за најбољу режију;
Награда: Слободан Љубичић за најбољу глуму.
ИИИ Југословенски позоришни фестивал у Ужицу – представа Како засмејати господара:
Награда за најбољу представу;
Дани Зорана Радмиловића у Зајечару – представа Како засмејати господара:
Награда: Слободану Љубичићу за улогу Јоакима Вујића у представи.
1999. ГОДИНА
XXXВ Сусрети Јоаким Вујић у Пироту – представа Копље:
Награда за неговање сценског језика и за ликовност представе: Народно позориште Ужице
Награде: ИИ награда за најбољу представу у целини
Награда за режију: Даријан Михаиловић
Награда за глуму: Игор Боројевић за улогу Дадаре;
Специјална награда за глуму: Томиславу Трифуновићу за улогу Матије;
Награда за костимографију: Снежана Ковачевић
20. Свечаности „Љубиша Јовановић“ у Шапцу – представа Како засмејати господара
Плакета за глуму: Слободану Љубичићу за улогу Јоакима Вујића.
2000. ГОДИНА
XXXВИ Сусрети Јоаким Вујић у Шапцу – представа Богојављенска ноћ:
Награда „Миле Стојадиновић“ за најбољу женску улогу: Тањи Јовановић за улогу Виоле;
Награда за глуму: Слободану Љубичићу за улогу Малволиа;
Награда за младог глумца: Ивану Босиљчићу за улогу Луде.
В Југословенски позоришни фестивал у Ужицу – представа Пер Гинт:
Награда за најбољу сценографију: Миодраг Табачки
Награда за најбољу костимографију: Снежана Ковачевић.
2001. ГОДИНА
XXXВИИ Сусрети Јоаким Вујић у Ужицу – представа Пер Гинт:
Награда за најбољу представу у целини;
Награда за режију: Кокан Младеновић
Награда за најбољу мушку улогу: Игор Боројевић
Награда за глуму деле: Слободан Љубичић и Ивана Ковачевић
Награда за најбољу представу: Народно позориште Ужице;
Награда за глуму: Тома Трифуновић за улогу Анте.
2004. ГОДИНА
33. Дани комедије у Јагодини – представа Покојник
Награда статуетом „Ћурана“ за глуму: Тома Трифуновић;
Нушићеви дани у Смедереву – представа Покојник
Награда за глумачко остварење: Слободан Љубичић за улогу Спасоја Благојевића.
XXXX Сусрети Јоаким Вујић у Крагујевцу – представа Порфирогенеза
Награда за најбољу представу у целини: Народно позориште Ужице;
Награда за најбољу музику: Марко Матовић;
Награда за главну мушку улогу: Слободан Љубичић за улогу Крезе;
Награда за главну женску улогу: Тања Јовановић за улогу Ленке.
Театар фест Добој – представа Покојник
Награда за најбољу мушку улогу: Слободан Љубичић за улогу Спасоја Благојевића.
2005. ГОДИНА
XXXXИ Сусрети Јоаким Вујић у Крагујевцу – представа Конкурс
Награда за глуму: Дивна Марић за улогу Варваре Вокове;
Награда за најбољу костимографију: Снежана Ковачевић.
{{ВикиБиб2015}}
== Предисторијат ==
Позоришни живот у [[Ужице|Ужицу]] датира од 1856. године, када је основано Театрално друштво као програмска активност тадашњег Читалишта (прве библиотеке у граду, основане те исте, 1856. године). Театрално друштво је било смештено у Каљевића кући (угледни председник Окружног суда и трговац).
Ужички Театар основао је Стојадин Обрадовић, управитељ Читалишта (сведочи његово писмо кнезу [[Милош Обреновић|Милошу Обреновићу]] из 1859. године).
Прва позоришна представа у [[Ужице|Ужицу]] изведена је 15. фебруара 1862. године. Био је то комад "Бој на Чачку 1815". Исте године приказани су комади "Смрт Стевана Дечанског" и "Ајдуци". Године 1866. малобројна грађанска публика гледала је представу "Хајдук Вељко".
Новински чланак сачуван из периода прве премијере сведочи о интересовању Ужичана за позоришни приказ: "Најодличнији цвет нашег грађанства беше са највећом љубављу на овом представљању и соба за седење је дупке пуна... Осим 100 душа што беше у соби и на местима што се могаше видети, још се толико повратило, јер није било места за њих".
Након ових првих извођења, позоришни живот у граду је имао дужу паузу, све док предратне 1913/14. године ђачка позоришна група Гимназије, под руководством професора Дејана Маленковића као њеног оснивача, није извела више комада.
У међуратном периоду градска публика је, изгледа, више показивала склоности ка филмској уметности, јер настаје ново затишје у позоришним приказима.
Тек са првим данима Ужичке републике, 1941. године, уметничка партизанска чета изводи домаће и совјетске писце: "Мати", "Кнез Иво од Семберије", неколико Нушићевих комада, "Како се калио челик", "Почетак буне против дахија"... Главне улоге играли су Милутин Чолић, Алија Недић, Филип Марјановић, Миленко Ђурић, Часлав Јехличка. Поред Каљевића куће, у којој је традиција била настављена, представе су биле извођене и у Соколском дому (Соколани) и Филким биоскопу.
== Позориште данас ==
Народно позориште [[Ужице]] основано је као Обласно народно позориште одлуком Министарства просвете Србије 10. августа 1945. године.
Прва премијера била је 4. септембра 1945. године, Нушићева "Госпођа министарка", у режији Обрада Недовића. Свој рад Позориште је започело у Соколском дому.
Од 1948. године Народно позориште [[Титово Ужице]] премешта се у Филкин биоскоп, који се налазио на главној градској улици.
Са реконструкцијом главног градског трга, Трга партизана, Позориште добија своју нову зграду, која је са целим тргом представљала и нови урбани идентитет града - пројектант је био архитекта Мандић.
Нова зграда је отворена 1967. године.
Оснивач Народног позоришта [[Ужице]] је Скупштина општине [[Ужице]] и оно је данас једино професионално позориште на територији југозападне [[Србија|Србије]], на територији историјски познатој као Ужички крај.
Позориште је закључно са сезоном 2014/15. извело 531. премијеру. <ref>http://uzickopozoriste.rs/ Народно позориште Ужице</ref>
== Награде и признања ==
Позориште је од самог оснивања до данас добило бројне награде и признања
1953. ГОДИНЕ
Орден рада ИИ реда: Фреди Фазловски за 30. годишњицу уметниког рада.
1964. ГОДИНЕ
Првомајска награда Удружења драмских уметника СР Србије
Милојко Топаловић Пендо за улогу Вање у представи Ујка Вања.
Награда жирија публике за најбоље гумачко остварење:
Лидија Булајић за улогу Милеве.
1971. ГОДИНА
Орден заслуга за народ са сребрним зрацима: Народно позориште у [[Титово Ужице|Титовом Ужицу]] указом Председника [[СФРЈ]] [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], поводом 25. годишњице постојања и рада, за нарочите заслуге у раду од значаја за развој позоришне уметности и за културно уздизање наших народа.
1972. ГОДИНА
Награда Културно-просветне заједнице општине [[Титово Ужице]]:
Јован Јојић за најбоље глумачко остварење – улогу Официра у представи Радо иде Србин у војнике;
Мија Алексић за најбољу глумачко остварење – улогу Јеврема Прокића у представи [[Народни посланик]].
Награда Мила Стојадиновић: Даница Крљар за улогу Вишње.
1986. ГОДИНА
XXИИ Сусрети професионалних позоришта СР Србије Воаким Вујић у Лесковцу – представа Путујуће позориште Шопаловић:
Плакета и новчана награда за глумачка остварења: Дани Крљар за улогу Гине.
Плакета и новчана награда за епизодну улогу: Момчилу Мурићу за улогу Милуна.
1987. ГОДИНА
XXИИИ Сусрети професионалних позоришта СР Србије у Зајечару – представа Комунистички рај:
Награда за сценографију: Снежани Ковачевић
Награда: Зорану Карајићу за улогу Манасија.
Награда: Милији Вуковићу за улогу газа Исе.
1988. ГОДИНА
XXИВ Сусрети професионалних позоришта СР Србије у Приштини – представа Војцек:
Награда: за најбољу представу на Сусретима – Војцек.
Награда за најбољу режију: Александар Лукач, редитељ
Награда: за најбоље глумачко остварење: Зоран Карајић и Иван Томашевић за улогу Војцек.
Награда: за ликовност представе
Посебна награда „Јован Путник“ за најбољу режију: Александру Лукачу.
1990. ГОДИНА
XXВИ Сусрети Јоаким Вујић у Шапцу – представа Пат, игра краљева:
Награда за најбољу сценографију: Емир Гељо.
Награда за најбољу режију Народног позоршта Крушевац „Јован Путник“: Примож Беблер.
Фестивал монодраме и пантомиме у Земуну – представа Богиње
Награда Златна колајна: Ани Милосављевић.
Награда Трешњев цвет: Ани Милосављевић.
1991. ГОДИНА
XXВИИ Сусрети Јоаким Вујић у Ужицу – представа Клопка:
Награда: за најбољу представу у целини.
Награда Народног позоришта Крушевац „Јован Путник“ за режију: Александар Лукач
Награда Народног позоришта Ниш „Симо Крстовић“ – Зоран Карајић
Награда за најбољу мушку улогу: Слободан Љубичић.
Награда за епизодну улогу: Мирјана Вуловић.
Награда за сценографију: Снежана Петровић.
1992. ГОДИНА
XXВИИИ Сусрети Јоаким Вујић у Крушевцу – представа Радо иде Србин у војнике:
Награда: за сценографију Миодраг Табачки
Награда: за најбољу мушку улогу груи војника и то Козан Карајић, Душан Дјордјевић, Слободан Љубичић, Момчило Мурић, Горан Шмакић, Милета Петровић и тома Трифуновић.
Награда: за ликовност представе Миодраг Табачки, Снежана Ковачевић, Ивица Клеменц и Славољуб Јовановић.
ИИ награда за представу.
ИИ награда за режију: Бранку Поповићу.
Награда Града домаћина: најбоља представа, најбоља режија.
1993. ГОДИНА
XXИX Сусрети Јоаким Вујић у Пироту – представа Галеб:
Награда за најбољу резију: Виталију Дворцину;
Награда за најбољу женску улогу: Ани Милосављвић;
Награда за најбољу костимографију: Снежана Ковачевић;
Награда округлог стола: за најбољу представу;
Награда Града домаћина за најбољу режију: Виталију Дворцину.
1995. ГОДИНА
XXXИ Сусрети Јоаким Вујић у Нишу – представа Дуго путовање у ноћ
Награда: за најбољу женску улогу Дивни Марић.
1996.ГОДИНА
XXXИИ Сусрети Јоаким Вујић у Лесковцу – представа Савонарола и његови пријатељи:
Награда „Мила Стојадиновић“ – Ана Милосављевић за улогу Губавца;
Награда за сценски говор – Слободан Љубичић.
1997. ГОДИНА
XXXИИИ Сусрети Јоаким Вујић у Зајечару – представа Зганарел или уображени рогоња:
Награда „Сима Крстовић“ – Слободан Љубичић за најбољу мушку улогу;
Награда за режију: др Душан Михаиловић;
Награда „Јован Милићевић“ за младог глумца: Јелена Цвијетић;
Награда за епизодну улогу – Александар Сибиновић;
Награда: За најбољу представу;
Награда за неговање сценског језика – Ансамблу представе;
Награда за костимографију: Снежана Ковачевић.
Међународни фестивал „Словенски венац“ у Москви
Награда за режију – Кирил Панченко
Награда за најбољу женску улогу: Деса Богдановић.
1998. ГОДИНА
XXXИВ Сусрети Јоаким Вујић у Нишу – представа Како засмејати господара:
Награда: Најбоља представа;
Награда: Слободан Љубичић најбоља мушка улога;
Награда: Вида Огњеновић, за драмски текст;
Награда: Слободан Љубичић за неговање сценског језика;
Награда: Кокан Младеновић за најбољу режију;
Награда: Слободан Љубичић за најбољу глуму.
ИИИ Југословенски позоришни фестивал у Ужицу – представа Како засмејати господара:
Награда за најбољу представу;
Дани Зорана Радмиловића у Зајечару – представа Како засмејати господара:
Награда: Слободану Љубичићу за улогу Јоакима Вујића у представи.
1999. ГОДИНА
XXXВ Сусрети Јоаким Вујић у Пироту – представа Копље:
Награда за неговање сценског језика и за ликовност представе: Народно позориште Ужице
Награде: ИИ награда за најбољу представу у целини
Награда за режију: Даријан Михаиловић
Награда за глуму: Игор Боројевић за улогу Дадаре;
Специјална награда за глуму: Томиславу Трифуновићу за улогу Матије;
Награда за костимографију: Снежана Ковачевић
20. Свечаности „Љубиша Јовановић“ у Шапцу – представа Како засмејати господара
Плакета за глуму: Слободану Љубичићу за улогу Јоакима Вујића.
2000. ГОДИНА
XXXВИ Сусрети Јоаким Вујић у Шапцу – представа Богојављенска ноћ:
Награда „Миле Стојадиновић“ за најбољу женску улогу: Тањи Јовановић за улогу Виоле;
Награда за глуму: Слободану Љубичићу за улогу Малволиа;
Награда за младог глумца: Ивану Босиљчићу за улогу Луде.
В Југословенски позоришни фестивал у Ужицу – представа Пер Гинт:
Награда за најбољу сценографију: Миодраг Табачки
Награда за најбољу костимографију: Снежана Ковачевић.
2001. ГОДИНА
XXXВИИ Сусрети Јоаким Вујић у Ужицу – представа Пер Гинт:
Награда за најбољу представу у целини;
Награда за режију: Кокан Младеновић
Награда за најбољу мушку улогу: Игор Боројевић
Награда за глуму деле: Слободан Љубичић и Ивана Ковачевић