Карма — разлика између измена

Карма или кама (пали: ''kamma'') је један од најважнијих будистичких појмова. [[Будизам|Будистичко]] учење о карми нарочито истиче [[воља|вољни]] моменат. Штавише, у стварању карме намера има већи значај од самог делања.<ref name="Rečnik budizma"/> [[Сидарта Гаутама|Готама Буда]] је говорио:

Свака радња, добра или рђава, извире из ума (из добре или лоше воље) и оставља утисак у [[ум]]у. Воља коју карактеришу [[жудња]] (''lobha''), [[мржња]] (''dosa'') и [[делузија|заблуда]] (''moha''), узрокује лошу карму, док она коју карактерише [[алтруизам|несебичност]] (''alopha''), благонаклоност (''adosa'') и незаблуделост (''amoha''), ствара добру карму.<ref name="Rečnik budizma"/> На пример, ако неко ненамерно згази [[мрав]]а, а да то није приметио, то се не одражава на ум. Али ако га неко намерно згази, то оставља траг у уму. Негативни садржаји ума неизбежно воде патњи, за коју се сматра да истиче из стања ума.<ref>[http://www.yu-budizam.com/texts/karma.html Šta je karma?] (yu-budizam.com)</ref> Карма даље утиче на наше склоности (навике) и наш доживљај стварности. На пример, ратоборна особа ће се у многим случајевима осећати увређена и бесна, док ће смирена особа избећи такве емоције. На тај начин карма одређује наше [[искуство]], а нашим мислима, речима и делима сејемо [[семе]] будућих искустава.<ref>[http://www.budizam.net/Pages/Karma.htm Karma] (budizam.net)</ref>

Међутим, карма не значи [[предодређење|предодређеност]], пошто је појединац слободан да дела у оквиру саме ситуације настале услед његове карме; његова карма не одређује његову реакцију на ситуацију.<ref name="Rečnik budizma">Karma, Trevor O. Ling, Rečnik budizma, Geopoetika, Beograd 1998.</ref> Кармичке последице, и добре и лоше, производе ланац узрочности (''[[условно настајање|патића-самупада]]''), који људе задржава у току самсаре.<ref name="Будистички речник">Карма, Њанатилока, Будистички речник, Пешић и синови, Београд, 1996.</ref> Последице карме се могу искусити током [[живот]]а делатног субјекта, или у неком од [[препорађањереинкарнација|наредних живота]]. Међутим, према будистичком учењу о [[анатман]]у, не постоји трајно [[сопство]] или [[душа]] која наставља да живи. Након [[смрт]]и продужује да постоји само [[карактер]], па једино заиста бесмртно у човеку јесу његова дела.<ref name="Артемије"/> Постоје се само феномени који непрекидно функционишу, будући да су повезани ланцем узрока и последица.<ref name="Будистички речник"/> Човек се из овог тока може избавити путем спознаје, након чега тежи исцрпљиваљу карме, што води ослобођењу.