Квазар — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
Ред 1:
[[СликаДатотека:Gb1508 illustration.jpg|мини|десно|250п|Уметнички приказ квазара -{GB1508}-]]
'''Квазар''' (скраћеница од „Квази-стеларни радио извори“ или на [[Енглески језик|енглеском језику]] ''-{QUASi-stellAR radio source}-'') је [[Космос|космолошки]] извор [[електромагнетноелектромагнетско зрачење|електромагнетног зрачења]], укључујући [[Светлост|светлосно]], које показује веома велики [[црвени помак]]. Међу научницима влада општа сагласност да је велики црвени помак квазара резултат [[Хаблов закон|Хабловог закона]]. Из тога следи да су квазари и веома удаљени од нас. Да би их уопште могли опазити на толикој удаљености, енергија зрачења квазара морала би да буде далеко већа од енергије зрачења скоро сваког од познатих космичких објеката, са изузетком релативно кратко живећих [[супернова]] и експлозија [[гама зрачење|гама зрачења]]. Они би у ствари требало да зраче енергију која је једнака зрачењу које израче заједно стотину обичних [[галаксија]].
 
Посматрани оптичким телескопима, квазари изгледају као усамљене светлосне тачке или звезде слабашног сјаја, одакле и потиче њихов придев квазистеларни (квазизвездани).
Ред 13:
До данас је откривено више од 100.000 квазара. Сви њихови опажени спектри показују значајан [[црвени помак]], који се налази у опсегу од 0,06 до скорашње утврђеног максимума од 6,4. У складу с тиме, сви познати квазари налазе се на великим удаљеностима од нас; најближи су на 240 [[парсек|Мегапарсека]] (780 милиона [[светлосна година|светлосних година]]) а најудаљенији су на 4 Гигапарсека или на око 13 милијарди светлосних година. Пошто је и старост космоса процењена на нешто више од 13 милијарди година сматра се да ове квазаре опажамо, у ствари, онако како су изгледали у далекој прошлости, односно у време када је наш космос био још релативно млад.
 
Мада, како је напоменуто, изгледају веома слабашним онда када их опажамо оптичким путем, њихов високи црвени помак упућује на то да се квазари налазе на веома великим удаљеностима од нас, што их чини најсјајнијим објектима у познатом универзуму. Квазар са највећим сјајем који се појављује на нашем небу је ултралуминозни -{3C 273}-, који се налази у констелацији [[сазвежђеДевица Девице(сазвежђе)|Девица]] (-{Virgo}-). Он има просечну опажену магнитуду од 12,8 (довољну да се запази на малом телескопу), али је његова апсолутна магнитуда од −26,7. Ако се узме у обзир његова удаљеност од 10 [[парсек]]а или отприлике 33 светлосне године, овај објекат у ствари има сјајност једнаку сјају нашег [[Сунце|Сунца]]. Међутим, [[луминозност]] овог квазара је у том случају два трилиона (2 × 10<sup>12</sup>) пута већа од луминозности нашег Сунца или око 100 пута већа од укупне светлости коју израчи просечна џиновска галаксија, попут нашег [[Млечни пут|Млечног пута]].
 
Хиперлуминозни квазар -{APM 08279+5255}- био је, када је откривен [[1998]]. године, опажен са апсолутном магнитудом од −32,2, мада је фотографија високе резолуције снимљена [[ХабловTeleskop свемирски телескопHabl|Хабловим свемирским телескопом]] и Кек телескопом открила на овом објекту ефекте “гравитационог увећања” (гравитационог сочива). Студија гравитационог увећања на овом систему сугерише да је он увећан за фактор 10. Он је ипак знатно више луминозан од оближњих квазара као што су 3C&nbsp;273 или -{HS}- 1946+7658, за које се мислило да имају апсолутну магнитуду од −30,3, али и ова два квазара били су такође увећани ефектом гравитационог сочива.
 
Утврђено је да квазари варирају своју луминозност у разноликим временским интервалима. Код различитих квазара се сјајност мења сваких пар месеци, недеља, дана или сати. Ова чињеница је навела научнике на теорију како квазари емитују своје зрачење из веома малих области простора, пошто сваки део квазара мора да буде у контакту са другим деловима у наведеним интервалима времена, да би варијације у њиховој луминозности биле координисане у истим тим интервалима. У складу с тиме, квазар који варира у периоду од пар недеља не може у пречнику да буде већи од пар светосних недеља.
Ред 35:
Једна од великих дебата вођена током 1960-их година била је да ли су квазари нама блиски објекти или веома удаљени као што указује њихов црвени помак. Било је предложено, на пример, да [[црвени помак]] квазара није последица [[Доплеров ефекат|Доплеровог ефекта]] већ тога што светлост квазара напушта једну дубоку гравитациону јаму. Међутим показало се да би звезде задовољавајуће масе које би могле да формирају такву јаму биле веома нестабилне.<ref>{{cite journal | author=S. Chandrasekhar | title=The Dynamic Instability of Gaseous Masses Approaching the Schwarzschild Limit in General Relativity | journal=Astrophysical Journal | year=1964 | volume=140 | issue=2 | pages=417–433}}</ref> Осим тога, пошто квазари показују неуобичајене емисионе спектралне линије, које су раније виђене једино у топлим гасовитим небулама мале густине, оне би биле превише дифузне да би могле, било да генеришу опажену снагу квазара, било да се уклопе у објашњење на бази гравитационе јаме.<ref>{{cite journal | author=J. Greenstein and M. Schmidt | title=The Quasi-Stellar Radio Sources 3C&nbsp;48 and 3C&nbsp;| journal=Astrophysical Journal | year=1964 | volume=140 | issue=1 | pages=1–34 }}</ref> Постојале су такође озбиљне сумње у погледу идеје да су квазари космолошки веома удаљени објекти. Један јак аргуменат против тога био је да они претпостављају енергију која далеко надилази све познате процесе конверзије енергије, укључујући и процес нуклеарне фузије. У то време, било је предлога да су квазари начињени од неког непознатог облика стабилне антиматерије и да би томе могла да се припише њихова велика сјајност. Ова сугестија је међутим одбачена са појавом механизма акреционог диска, 1970. године, тако да је космолошка удаљеност квазара данас прихваћена од већине истраживача.
 
Године [[1979]]. ефекат гравитационог сочива, предвиђен Ајнштајновом Општом [[општа теорија релативности|теоријом релативности]], потврђен је астрономским осматрањима, и то, на основу по први пут начињеног снимка двоструког квазара. 0957+561.<ref>[http://www.astr.ua.edu/keel/agn/q0957.html -{The double QSO 0957+561}-], -{Univesity of Alabama, Department of Phasics & Astronomy}- </ref>
 
У [[1980]]. години, развијен је уједињени модел у којем су квазари виђени само као једна проста класа унутар врсте активних галаксија. Постигнута је општа сагласност да у многим случајевима квазаре раликујемо од других врста, као што су [[блазар]]и и радио галаксије, само због различитог угла гледања. Верује се да је велика луминозност квазара последица трења до којег долази унутар гасова и прашине који пропадају у акрециони диск једне супермасивне црне рупе. Такав процес може да конвертује око половину масе неког објекта у енергију, што је много више у поређењу са пар процената конверзије која се дешава, на пример, у процесу [[нуклеарна фузија|нуклеарне фузије]].
Ред 46:
== Спољашње везе ==
{{Commonscat|Quasars}}
* [http://www.seds.org/~spider/spider/Misc/3c273.html 3C 273, најсветлији квазар]
* [http://www.aavso.org/vstar/vsots/ 3C 273: Variable Star Of The Season]
* [http://www.nasa.gov/centers/goddard/news/topstory/2005/universe_objects.html NASA Goddard Space Flight Center: News of light that may be from population III stars]
* [http://www.ebicom.net/~rsf1/qso-rsa.htm QSO Redshift Histograms for Incremental Apparent Magnitude Samples]
* [http://cas.sdss.org/dr4/en/proj/advanced/quasars/query.asp SDSS]
* [http://www.hubblesite.org/go/blackholes Black Holes: Gravity's Relentless Pull] Award-winning interactive multimedia Web site about the physics and astronomy of black holes from the Space Telescope Science Institute
* [http://www.spacedaily.com/reports/Research_Sheds_New_Light_On_Quasars_999.html Research Sheds New Light On Quasars] (SpaceDaily) Jul 26, 2006
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Квазар