Квазар — разлика између измена

 

Посматрани оптичким телескопима, квазари изгледају као усамљене светлосне тачке или звезде слабашног сјаја, одакле и потиче њихов придев квазистеларни (квазизвездани).

До данас је откривено више од 100.000 квазара. Сви њихови опажени спектри показују значајан [[црвени помак]], који се налази у опсегу од 0,06 до скорашње утврђеног максимума од 6,4. У складу с тиме, сви познати квазари налазе се на великим удаљеностима од нас; најближи су на 240 [[парсек|Мегапарсека]] (780 милиона [[светлосна година|светлосних година]]) а најудаљенији су на 4 Гигапарсека или на око 13 милијарди светлосних година. Пошто је и старост космоса процењена на нешто више од 13 милијарди година сматра се да ове квазаре опажамо, у ствари, онако како су изгледали у далекој прошлости, односно у време када је наш космос био још релативно млад.

 

 

 

Утврђено је да квазари варирају своју луминозност у разноликим временским интервалима. Код различитих квазара се сјајност мења сваких пар месеци, недеља, дана или сати. Ова чињеница је навела научнике на теорију како квазари емитују своје зрачење из веома малих области простора, пошто сваки део квазара мора да буде у контакту са другим деловима у наведеним интервалима времена, да би варијације у њиховој луминозности биле координисане у истим тим интервалима. У складу с тиме, квазар који варира у периоду од пар недеља не може у пречнику да буде већи од пар светосних недеља.

Једна од великих дебата вођена током 1960-их година била је да ли су квазари нама блиски објекти или веома удаљени као што указује њихов црвени помак. Било је предложено, на пример, да [[црвени помак]] квазара није последица [[Доплеров ефекат|Доплеровог ефекта]] већ тога што светлост квазара напушта једну дубоку гравитациону јаму. Међутим показало се да би звезде задовољавајуће масе које би могле да формирају такву јаму биле веома нестабилне.<ref>{{cite journal | author=S. Chandrasekhar | title=The Dynamic Instability of Gaseous Masses Approaching the Schwarzschild Limit in General Relativity | journal=Astrophysical Journal | year=1964 | volume=140 | issue=2 | pages=417–433}}</ref> Осим тога, пошто квазари показују неуобичајене емисионе спектралне линије, које су раније виђене једино у топлим гасовитим небулама мале густине, оне би биле превише дифузне да би могле, било да генеришу опажену снагу квазара, било да се уклопе у објашњење на бази гравитационе јаме.<ref>{{cite journal | author=J. Greenstein and M. Schmidt | title=The Quasi-Stellar Radio Sources 3C&nbsp;48 and 3C&nbsp;| journal=Astrophysical Journal | year=1964 | volume=140 | issue=1 | pages=1–34 }}</ref> Постојале су такође озбиљне сумње у погледу идеје да су квазари космолошки веома удаљени објекти. Један јак аргуменат против тога био је да они претпостављају енергију која далеко надилази све познате процесе конверзије енергије, укључујући и процес нуклеарне фузије. У то време, било је предлога да су квазари начињени од неког непознатог облика стабилне антиматерије и да би томе могла да се припише њихова велика сјајност. Ова сугестија је међутим одбачена са појавом механизма акреционог диска, 1970. године, тако да је космолошка удаљеност квазара данас прихваћена од већине истраживача.

 

 

У [[1980]]. години, развијен је уједињени модел у којем су квазари виђени само као једна проста класа унутар врсте активних галаксија. Постигнута је општа сагласност да у многим случајевима квазаре раликујемо од других врста, као што су [[блазар]]и и радио галаксије, само због различитог угла гледања. Верује се да је велика луминозност квазара последица трења до којег долази унутар гасова и прашине који пропадају у акрециони диск једне супермасивне црне рупе. Такав процес може да конвертује око половину масе неког објекта у енергију, што је много више у поређењу са пар процената конверзије која се дешава, на пример, у процесу [[нуклеарна фузија|нуклеарне фузије]].

== Спољашње везе ==

{{Commonscat|Quasars}}

* [http://www.spacedaily.com/reports/Research_Sheds_New_Light_On_Quasars_999.html Research Sheds New Light On Quasars] (SpaceDaily) Jul 26, 2006