Кефир — разлика између измена

5 бајтова уклоњено ,  пре 5 година
м
Бот: исправљена преусмерења
м (Бот: исправљена преусмерења)
 
 
'''Кефир''' је [[fermentacija (hrana)|ферментисани]], [[Probiotik|пробиотски]] и [[Prebiotik|пребиотски]] напитак богат [[ензим]]има, са микроорганизмима који балансирају екосистем домаћина и чије редовно коришћење побољшава здравље.<ref name="поуке.орг">[http://www.pouke.org/forum/topic/2132-кефир/ ''Kefir (pouke.org, 28, октобар 2013)'']</ref> Потиче са подручја северног [[Кавкаске планине|Кавказа]]. Реч је настала комбинацијом двеју [[Персијски језик|персијских]] речи: „кеф“ - пена и „схир“ - млеко. На [[Турски језик|турском]] реч кефир значи „добар осећај“.<ref name="kefir-history">[http://www.appletreebulkherbs.ca/kefir-history.php http://www.appletreebulkherbs.ca/kefir-history.php] ''историја кефира(appletreebulkherbs.ca, 29, октобар 2013)''</ref>
 
== Млечни кефир (тибетска гљива, кефирна гљива) ==
[[Датотека:Kefir glass london feb 10.jpg|left|мини|Млечни кефир у чаши]]
Кефир је освежавајући дијететско [[Пробиотик|пробиотски]] напитак од ферментисаног млека, који се добија [[fermentacija (hrana)|ферментацијом]] из мешовите културе микроорганизама коју чине некомпетитивне млечно киселинске бактерије и квасци. То је густи текући млечни напитак који се састоји од угљене киселине ([[Ugljena kiselina|-{H<sub>2</sub>CO<sub>3</sub>}-]]) и етилног алкохола ([[etanol|-{C<sub>2</sub>H<sub>5</sub>OH}-]]), садржи [[протеин]]e и [[полисахариди|полисахариде]]. Од [[vitaminivitamin|витамина]] ту су витамини: [[Ретинол|витамин А]], [[витамин Б1]], [[витамин Б2]], [[витамин Б6]], [[витамин Б12]], [[витамин Д]], [[Витамин Б3|ниацин]], [[витамин Е]], а такође садржи [[Folna kiselina|фолну]] и [[витамин Б3|никотинску киселину]]. Од минерала садржи пре свега [[kalcijum|-{Ca}-]] (који улази у састав костију и зуба, одржава нормалну раздражљивост неуромишићног система, и регулише правилно [[згрушавање крви]]), [[Магнезијум|-{Mg}-]] (учествује у ензимским процесима који доводе до производње енергије, штити унутрашњост зида [[крвни суд|крвних судова]], катализује искоришћавање [[масти]], [[протеин]]a и [[угљени хидрат|угљених хидрата]]) и [[Фосфор|-{P}-]] (помаже у искориштавању [[угљени хидрат|угљених хидрата]], [[масти]] и [[протеин]]а за раст, одржавање и енергију ћелија)<ref>[http://www.exyu-fitness.com/forum/vitamini-minerali-sagorevaci-masti-preparati-za-sportske-povrede-ostalo/minerali/10/] ''минерали, 30. октобар 2013.''</ref>
 
Кефир има јединствену, лагано кремасту конзистенцију, киселкаст укус с лаганом нотом свежег квасца (или веома лаган укус по пиву). Чувар је виталности, укусан и хранљив. Пореклом је с [[Кавкаске планине|Кавказа]]. Староседеоци тог подручја, који су кефир највероватније случајно почели да производе, овај напитак конзумирају у великим количинама. Житељи Кавказа познати су по дуговечности и здрављу, готово без болести. Активан живот у трајању преко стотину година је био уобичајен за народе у подручјима где се припремао и у неограниченим количинама користио кефир, као свакодневна намирница.<ref name="ИИ" /> За припрему користе се домаће сирово козје, кравље, овчје млеко, затим, сојино, кокосово млеко и кокосова вода итд. Ферментација траје од 24-72 сата, на температури од 10 °-{C}- до 25°-{C}-. Напитак може да садржи и од 0,08% до 2% алкохола. Ипак уобичајена количина алкохола у једнодневном кефиру је 0,08 до 0,1%. Када се кефир оцеђен од културе кефирних зрнаца остави на чување (на собној температури), након неколико дана може садржати и 2% па чак и 3% алкохола, зависно од млека и услова ферментације. Сварљивост му је већа него код млека: сирово млеко се задржава у желуцу 7,5 сати, кувано млеко 7 сати, кефир из масног млека 4,5 сата и кефир из обраног млека 3 сата.<ref>[http://astma.rs/ishrana/kefir-napitak-dugovecnosti/] ''кефир против астме, 30. октобар 2013.''</ref> Препоручује се свима, поготову трудницама, дојиљама, старим особама и свима онима са слабијим [[Имунски систем|имунитетом]].
* Богат је протеинима (одржава здрав нервни систем и пренос нервних импулса);
* Спречава брзо старење; <ref>[http://www.stetoskop.info/Tibetanska-gljiva-4168-s7-content.htm] ''Tibetanska-gljiva (www.stetoskop.info, 28, октобар 2013)''</ref>
* Богат је извор [[vitaminivitamin|витамина]]: [[Ретинол|A]], [[Витамин Б2|B2]], [[Витамин Б12|B12]], [[Витамин К|K]] i [[Витамин Д|D]];
* Богатство [[минерал]]а, пре свега [[kalcijum|Ca]], [[Магнезијум|Mg]], [[Фосфор|P]];
* Успорава процес старења због присуства великог броја [[антиоксиданати|антиоксиданата]];
== Разлика између кефира и јогурта ==
 
И кефир и јогурт су [[ферментација|ферментисани]] [[млечни производи]] с разликом у типовима добрих [[бактерија]]. Док јогурт обично садржи само два или три соја бактерија, кефир садржи много шири спектар пријатељских микроорганизама, укључујући и корисне гљивице које могу да разлажу лактозу (млечни шећер), што је кроз студије научно доказано.<ref name="Hertzler">{{cite journal | last=Hertzler | first=Steven R. | coauthors=Clancy, Shannon M. | title=Kefir improves lactose digestion and tolerance in adults with lactose maldigestion | journal=J Am Diet Assoc | volume=103 | issue=5 | pages=582-587 | publisher=Elsevier, Inc. | year=2003 | month=May | url=http://www.adajournal.org/article/PIIS0002822303002074/abstract | doi=10.1053/jada.2003.50111 | accessdate = 10. 6. 2007. | pmid=12728216 | postscript=.}}</ref> Што се тиче бактерија, кефир поред пет пута већег броја, садржи и неколико сојева ткз. "пријатељских бактерија" које обично не налазимо у јогурту (''[[Lactobacillus Caucasus]]'', ''[[Leuconostoc]]'', ''[[Acetobacter]]'' и ''[[Стрептококе|Streptococcus]]''). Стога док бактерије, које налазимо у јогурту само прођу кроз наш организам, бактерије из кефира насељавају нашу цревну флору; ове "добре бактерије" буквално чисте наше тело од "лоших бактерија" и других штетних ствари.<ref>[http://users.sa.chariot.net.au/~dna/kefirpage.html] ''кефир ''</ref> Јогурт садржи 100.000.000 (сто милиона) добрих бактерија, док кефир направљен на традивионалан начин садржи 100.000.000.000 (сто милијарди).<ref name="ИИ" /> Поред корисних бактерија ту су и квасаца (као што су [[Saccharomyces cerevisiae|-{''Saccharomyces''}-]] и [[Torula]]) који контролишу и елиминишу деструктивне патогене квасце из организма). Кефир је хранљивији и тарапеутски значајнији од јогурта, он садржи [[vitaminivitamin|витамине]], [[минерал]]е, комплетне протеине [[Esencijalna aminokiselina|есенцијалне аминокиселине]] и [[ензим]]е, посебно [[калцијум]], [[фосфор]], [[магнезијум]], [[В2]] и [[Cijanokobalamin|В12]], [[vitamin K|витамина К]], [[Ретинол|витамина А]] и [[Витамин Д|витамина Д]]. кекир је такође и богат [[триптофан]]ом, то је [[Esencijalna aminokiselina|есенцијална амино киселина]] која је познат по својим опуштајућем ефекату на нервни систем.<ref>[http://www.kefir.net/kefir-vs-yogurt/] ''кефир vs јогурт (www.kefir.net, 30, октобар 2013)''</ref> kefir se лакше вари чиме је изузетно добра и храњива намерница за труднице, малу децу, одрасле и особе које пате од хроничног умора и проблема с варењем.<ref>[http://www.kefir.net/] ''кефир'' (kefir.net, 30, октобар 2013)</ref> За разлику од јогурта кефир не садржи шећер у себи и лактозу.<ref>[http://simplyhealthyfam.blogspot.com/2011/03/kefir-vs-yogurt-put-this-on-your.html] ''kefir-vs-yogurt (simplyhealthyfam.blogspot.com, 30, октобар 2013)''</ref>. Кефир такође убрзава метаболизам, због чега је одличан суплемент у борби против вишка килограма.
 
== Важност корисних микроорганизама и пробиотских бактерија ==
256.125

измена