Класни сукоб — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
Ред 13:
== Класни сукоб и тип друштва ==
=== Пред-капиталистичка друштва ===
Где год су друштва подељена на основу [[Престиж|статуса]], богатства, односно контроле друштвене производње и дистрибуције, неизбежно настаје конфликт. Овакви сукоби кроз историју задобијали су сасвим специфичне облике. Током средњовековног периода сукоб је изазивало инсистирање на праву господара да контролишу приступ млиновима и пекарским пећима, или рецимо, чувени римски конфликт између [[Плебејци|плебејаца]] и [[Патрицији|патриција]]. Једна од најранијих анализа ових сукоба била је она Фридриха Енгелса у књизи ''Немачки сељачки рат''.<ref>Frederick Engels, German Peasants War, marxists.org</ref> Док је једна од најранијих анализа развоја класе кроз развој сукоба између класа у настанку, [[Петар Кропоткин|КропоткинКропоткиново]]ово дело ''Узајамна помоћ''. У овом раду, Кропоткин анализира одлагање робе после смрти у предкласним или ловачко-скупљачким друштвима и установљује да наследство производи ране класне поделе и сукобе.<ref>Peter Kropotkin, Mutual Aid</ref>
 
=== Капиталистичка друштва ===
Ред 25:
 
=== Совјетски Савез и слична социјалитичка друштва ===
Многобројни претежно марксистички и анархистички мислиоци тврде да класни сукоб постоји и у друштвима совјетског типа. У њиховој аргументацији као класа описује се бирократски слој формиран од стране владајуће политичке странке (познат као номенклатура у [[Совјетски Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетском Савезу]]) — понекад називан и „нова класа“<ref>{{Cite book |last=Đilas|first=Milovan| authorlink = Milovan Đilas |year=1983, 1957 | title = The New Class: An Analysis of the Communist System | edition = paperback | publisher = Harcourt Brace Jovanovich | location = San Diego |isbn=978-0-15-665489-0}}</ref> — са циљем да контролише средства за производњу. Ова владајућа класа налази се отуда у супротности са остатком друштва, који генерално чини пролетаријат. Ова врста система се назива од стране његових противника државним капитализмом, државним социјализмом, бирократским колективизмом или новим класним друштвом.
 
== Теоријске перспективе ==
=== Марксистичке перспективе ===
[[Карл Маркс]] (1818-1883) био је немачки филозоф који је живео већину свог одраслог живота у Лондону, Енглеска. У [[МанифестКомунистички комунистичке партијеманифест|Манифесту комунистичке партије]], Карл Маркс је тврдио да је класа формирана када њени чланови остваре [[класна свест|класну свест]] и солидарност <ref name="Blackwell"/> Ово се у великој мери дешава када припадници једне класе постану свесни њихове експлоатације и сукоба са другом класом. Класа ће тада схватити своје заједничке интересе и заједнички идентитет. Према Марксу, класа ће предузети мере против оних који врше експлоатацију ниже класе.
 
Дакле, Марксистичка анализа друштва идентификује две главне друштвене групе: