Кнежевина Ахаја — разлика између измена

| Религија = [[Католицизам|Католичанство]], <br />[[Православље]] (народна)

| Догађај2 = Ушла у састав [[Деспотовинаморејска Морејадеспотовина|деспотовине Мореје]]

'''Кнежевина Ахаја''' или '''Ахајска кнежевина''' је била једна од [[Крсташке државе|латинских држава]] насталих на простору [[ВизантијаВизантијско царство|Византије]] после крсташког [[Први пад Цариграда (1204)|заузећа Цариграда]] [[1204]]. године. Обухватала је област данашњег [[Пелопонез]]а који су у име [[Латинскисолунска краљевина#Списак краљсолунских Солунакраљева|краља Солуна]] [[Бонифације Монфератски|Бонифација Монфератског]] (1204—[[1207]]) заузели током [[1205]]. године [[Вилијем I Шамплит|Вилијем -{I}- Шамплит]] (1205—[[1209]]) и [[Готфрид I Вилерден|Готфрид -{I}- Вилерден]] (1209—[[1228]]). Освајање Пелопонеза је завршено 1248. године покоравањем словенских племена на планинини Тјагет и лучког града Монемвасије.

Свој врхунац кнежевина достиже под [[Вилијем II Вилерден|Вилијемом -{II}-]] ([[1246]]—[[1278]]) који подиже [[Мистра|Мистру]] и у њу премешта своју престоницу, али након [[Биткапелагонијска у Пелагонијибитка|пораза у Пелагонији]] [[1259]]. године мора да је преда [[1262]]. године [[Михајло VIII Палеолог|Михајлу -{VIII}- Палеологу]] (регент 1259—[[1261]], цар 1261—[[1282]]), чиме је отпочело поновно византијско присуство на Пелопонезу.

Током [[14. век]]а држава је запала у кризу унутрашњим сукобима око власти који су своју кулминацију достигли уласком [[Каталонска компанијаАлмогавери|Каталонаца]] у сукобе. Током тих унутрашњих борби, византијски поседи су се полако ширили на рачун ахајских кнежева, да би [[1430]]. године [[морејска деспотовина|морејски деспот]] [[Тома Палеолог]] ([[1428]]—[[1460]]) уз подршку своје браће [[Константин XI Палеолог Драгаш|Константина]] (удеони деспот 1428—[[1443]], врховни деспот 1443—[[1449]], регент [[1423]]—[[1424]]. и [[1437]]—[[1440]], цар 1449—[[1453]]) и [[Јован VIII Палеолог|Јована]] (савладар [[1421]]—[[1425]], цар 1425—[[1448]]) скршио моћ последњег кнеза [[Центурионе]]а ([[1404]]—[[1432]]) који му је према мировном уговору предао остатке своје државе као [[мираз]] његове ћерке и наследнице којом се Тома оженио, тако да је после његове смрти 1432. године и последњи остатак некадашње латинске државе прешао у посед Византинаца.

** [[Катарина од Валоа|Катарина Валоа]] (1333—[[1346]])

* [[Пад Цариграда (1204)|Први пад Цариграда]]