Колективна интелигенција — разлика између измена

м
Бот: исправљена преусмерења
мНема описа измене
м (Бот: исправљена преусмерења)
Повећана способност решавања колективног проблема налази се у раскрсници науке као што су рачунарске науке, [[социологија]] и [[економија]]. Понекад се односи и на колективну рачунарску интелигенцију.
 
Треба напоменути да у овом тренутку не постоји консензус о тачној дефиницији колективне интелигенције и често се преклапа с концептом "'''[[analiza podataka|data mining]]'''".
 
Колективна интелигенција покушава пронаћи одговоре и на следећа питања као што су на пример:
* Како користити информационе технологије како би се постигло повећање капацитета за решавање проблема у групи?
* Који фактори играју улогу при настанку [[феноменпојава|феномена]]а колективне интелигенције?
* Који од ових имају позитивну улогу?
* Који од ових имају негативну улогу?
 
=== Дух кошнице ===
Понашање социјалних инсеката вечити је предмет фасцинације природњака и свакако једна од највећих научних загонетки. Вековима се сматрало, а тако многи мисле и данас, да заједницом социјалних инсеката управља некакав виртуелни мистериозни ентитет, способан да координира активностима осталих јединки. Чак и неки савремени писци научне фантастике, као што је Мајкл Крајтен, изнова оживљавају више од једног века стару идеју мистериозног духа кошнице, која се први пут спомиње у књизи [[Живот пчела]], славног белгијског књижевника и нобеловца Мориса Метерлинка. Крајтен у својој новели [[Жртва (вишезначна одредница)|Жртва]] пише о роју вештачких наноробота, налик роју инсеката, предвођених неком врстом „колективног ума“, који им омогућава да доносе сложене одлуке, па чак и да антиципирају будуће догађаје.
 
Дуго се сматрало да је [[матица]], пре свих, тај [[супервизор]] који сакупља информације, надгледа догађаје у заједници и управља пословима [[радилица]], издајући им одговарајућа „наређења“. Међутим, данас знамо да нема никаквог „духа кошнице“ и да реалност ипак није толико тривијална, али и ништа мање интересантна. Недавна открића показала су да је овакво становиште, да се неком заједницом управља хијерархијски и централизовано, заправо потпуно погрешно. Наиме, ниједан социјални инсект није сам по себи ни приближно способан да има глобални увид, нити да централизује информације о стању читаве заједнице, а камоли да контролише како радилице обављају послове. Нема ничега налик надзорнику или управљачу, већ заједница пре подсећа на децентрализовани систем сачињен од аутономних јединица, чије се понашање може описати само на основу једноставне релације стимулус–надражај.
 
== Мудрост гомиле ==
Савремене демократске културе гаје необично велико поверење у експерте и скептичне су према масама. За многе [[социологсоциологија|социологе]]е, [[психологпсихологија|психологе]]е, [[филозоф]]е и економисте, масе су синоним за ирационалност и лудило. У томе су на далеко познати говори ничеа [[Фридрих Ниче|Ничеа]]а. Лудило изузетак када су у питању појединци, али да по правилу карактерише групе. У томе су далеко познате тврдње чувеног историчара Карлајла. Како не верује у колективну мудрост састављену од глупости појединаца.<ref>Томас Карлајл.енглески: Thomas Carlyle, 4. 12. 1795, Еклиш Ехеин, Шкотска - 5. 2. 1881, Лондон. Историја Филозофије.</ref> Француски социолог Густав ле Бон, аутор неких од најпознатијих социолошких расправа о масама, сматрао је да се оне никада не понашају рационално и да је у њима акумулирана глупост, а не мудрост. За парламенте је говорио да доносе одлуке од општег интереса које нису ништа боље него да их је донела било која насумице сакупљена група имбецила. [[Хенри Дејвид Торо]] је такође гајио сумњу у мудрост гомиле тврдећи да масе никада неће достићи стандард својих најбољих припадника, већ да ће пре деградирати себе до нивоа оних најгорих. Сличан став изнео је пре скоро два и по миленијума и [[Платон]] у свом чувеном дијалогу [[Држава]], када је на листи облика владавине демократију рангирао на претпоследње место, иза аристократије, тимократије и олигархије. По његовом мишљењу, од демократије је једино гора [[тиранија]].
 
== Види још ==
256.217

измена