Коломан Сокол — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м ispravke |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 10:
| датум_смрти = [[12. јануар]] [[2003]].
| место_смрти = [[Тусон]]
| држава_смрти = [[Сједињене Америчке Државе|САД]]
| поље =
| правац_традиција =
Ред 21:
== Живот и дело ==
После тешког детињства и када га је оставила мајка ослањао се на ујака. Упознао се са доктором Матом и захваљујући њему је студирао на приватној школи Евгена Крона у [[Кошице|Кошицама]] и ту се сусрео са сликарством а после је студирао приватно код Густава Малехо у [[Братислава|Братислави]]. Ликовне уметности студирао је и у [[Праг]]у и апсолвирао студијски боравак у [[Париз]]у. Добио је понуду од министарства културе и школства у [[Мексико|Мексику]] и одлази као предавач на Академију у град [[Мексико
После [[Други светски рат|Другог светског рата]] се враћа у [[Словачка|Словачку]] али [[1948]]. године трајно напушта домовину и постаје члан мексичких графичара и живи у [[Аризона|Аризони]]. Пред крај свог живота је поклонио 48 својих радова Словачкој који су постали основ Центра Коломана Сокола у [[Липтовски Микулаш|Липтовском Микулашу]]. Остао је увек скроман човек који тражи своју истину иако је постигао велике успехе. Био је противник [[Академизам|академизма]] и његове слике имају јаки емотивни подтон. За време целог свог стварања посветио се социјалним питањима. Волео је људе који су живели у [[Мексико|Мексику]] и ову средину и то је утицало на његов стваралачки рад али је са Словачком био повезан током целога свог живота. Чести мотиви у његовом делу су били пас, коњ, митологија, борбе бикова и међуљудски односи. [[1976]]. године му је угинуо његов пас по имену „Самбо“ и он је од тада користио овај псеудоним на успомену свога пса којег је волео а његови радови су добили још већу дубину.
| |||