Конгломерат (геологија) — разлика између измена

'''Конгломерат''' ({{јез-енгл|Conglomerate}}, {{јез-фр|Conglomérat }}{{јез-нем|Konglomerat}}{{јез-рус|Конгломерат}}) је [[седиментне стене|седиментна стена]] изграђена претежно од заобљених одломака стена величине преко 2мм, који су међусобно повезани<ref>Геолошка терминологија и номенклатура IV петрологија, Београд, 1975</ref>. Име је добио од [[латински језик|латинске речи]] ''-{conglomerare}-'' – нагомилавати.

Конгломерат припада групи кластичних [[стене|стена]], подгрупи псефита. Настаје везивањем шљунка неким од природних везива. Крупноћа валутица и степен заобљавања су као код шљунка.

Боја конгломерата зависи како од боје фрагмената тако и од везивне [[хемијска супстанца|супстанце]]. Конгломерати могу бити бели, сиви, шарени, црвени (када су везани гвожђевитим цементом). Према врсти валутака, разликују се [[кварц]]ни, [[доломит]]ски, [[кречњак|кречњачки]], хетерогене конгломерате и др. По месту постанка, разликујемо речне и обалске конгломерате, док се конгломерати [[вулканског]] порекла називају [[вулкански агломерати|агломерати]].

Понекад се конгломерат означава према геолошкој формацији у којој лежи, на пример – црвени конгломерат у [[Пермperm (периодаperioda)|пермперму]]у, или верукано конгломерати, и др. Постоји и подела конгломерата према средини стварања, на копнене, језерске и маринске. Копнени се могу стварати радом [[река]], [[ветар|ветра]], [[ледник|ледника]]а и [[вулкан|вулкана]]а. Глацијални конгломерати имају и посебно име – називају се тилити. Они садрже валутке са стријама – траговима (браздама) трења о корито [[глечерледник|глечера]]а.