Кондолиза Рајс — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: уклоњен шаблон: Link FA
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 27:
Године 1974. са 19 година стекла је диплому другог степена ([[Фи Бета Капа]]) из политичких наука на [[Универзитет у Денверу|Универзитету у Денверу]]. Ментор Рајсове, [[Џозеф Корбел]], и отац бивше америчке државне секретарке [[Медлин Олбрајт|Медлин К. Олбрајт]], инспирисао ју је да напусти жељу да постане концертни пијаниста и уместо тога настави специјализацију на предмету [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетски Савез]] и [[Источна Европа]]. «Русија ме је спасила од музичког као главног предмета», рекла је Рајсова у једном интервјуу.
 
Рајсова је магистрирала на [[Универзитет Нотр Дам|Универзитету Нотр Дам]] [[1975]]. године, а докторирала на [[Универзитет Денвер|Универзитету Денвер]] 1981. године. После тога, придружила се се наставном кадру које се бави политичким наукама на [[Универзитет Станфорд|Универзитету Станфорд]], на којем је радила као асистент за контролу наоружања и програм разоружања. Пет година касније отишла је у [[Вашингтон (град)|Вашингтон]] након што је добила стипендију [[Савет за спољне односе|Савета за спољне односе]], за рад на програму стратегијског нуклеарног планирања, у [[Здружени генералаштаб америчке војске|Здруженом генералаштабу америчке војске]], који је водио адмирал Вилијам Кроу. Вратила се у Вашингтон по други пут [[1989]]. године да би у Савету за националну безбедност радила као директор за совјетска И источноевропска питања. Тадашњи шеф у Савету био јој је Брент Скаукрофт. У време администрације председника [[Џорџ Х. В. Буш|Џорџа Буша]] Рајсова је такође постављена за специјалног саветника председника за питања националне безбедности и висег директора за совјетска питања у [[Савет за националну безбедност|Савету за националну безбедност]]. На овим положајима помогла је у увођењу демократских реформи у [[Пољска|Пољској]], а имала је и кључну улогу у формирању већег дела политике Бушове администрације у односу на бивши [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетски Савез]].
 
Године 1993. Рајсова је постала је први женски и уједно и најмлађи црни проректор на Универзитету Стенфорд. Бивше колеге са Станфорда звале су је «челична магнолија». Коит Баклер, сада заменик директора Института Стандфорд за међународне студије, рекао је да Рајсова «има предивно јужњачко понашање у позитивном смислу, које се огледа у изузетој љубазности, али истовремено поседује јаку личност. Она увек зна шта жели и екстремно је дисциплинована, како на личном тако и на професионалном плану».