Сан — разлика између измена

Снови обично настају током поменуте фазе сна. Током REM (rapid-eye movement) фазе сна, људски мозак је најзапосленији. РЕМ фаза је добила назив, затопo томe што у овој фази сна, очи почињу несвесно да нам се померају. У току сна, сви рецептори у мозгу се активирају изузев једног. Рецептор за логику. Нејасно је зашто, али се само овај део мозга „гаси“ у току сна, зато не можемо да мислимо док сањамо, нити да схватимо да сањамо. Без логике која би нас обично покретала, несвесно почињемо да се ослањамо на инстикте, тј. покушавамо да се прилагодимо стању сна који сами стварамо. Ако сан настане у било којој дугој фази, он ће бити мање јасан и слабије ће се памтити од сна који настане у РЕМ фази. Снови могу да трају само неколико секунди па до 20 минута.

Сан може да изгледа сасвим нормално, а са друге стране може бити и у потпуности надреалан. Снови могу да буде креативне мисли као и инспирацију у појединцу који их сања. Ликови (пројекције) у сну могу да буду веома блиске особе, али ипак, пројекције су најчешће апсурдниапсурднe и нереалистичнинереалистичнe. Снови су обично ван контроле појединца, са изузетком [[Луцидни сан|луцидних снова]], где је особа свесна да сања и са том идејом може да контролише целокупан сан. Ипак, људи нису обично свесни да сањају.<ref>[http://www.psychwww.com/asc/ld/faq.html -{Lucid dreaming FAQ] by The Lucidity Institute at Psych Web.}-</ref><ref name= Watanabe2003>{{cite journal |author=Watanabe, T. |year=2003 |title=Lucid Dreaming: Its Experimental Proof and Psychological Conditions |journal=J Int Soc Life Inf Sci |volume=21 |issue=1 |issn=1341-9226}}</ref>

Човекова подсвест гради сан, тако да све што очекујете да ће се десити у сну, ће се и десити. Обично призор сна говори о ком се сну ради и да ли су пројекције позитивци или негативци (пр. ако пада киша и мрак је, велика је вероватноћа да је у питању кошмар и да су пројекције негативци ). Постоји више врста снова од којих је најпознатији [[кошмар]], најкреативнији луцидан сан (након кога се особа цео дан необјашњено осећа срећном ) и најреалистичнији од свих је [[сан унутар сна]] или познатија као [[лажно буђење]]. Ова врста сна може да буде узнемирујуће реалистична, и тешко је спознати разлику да ли особа сања или је будна. Овај тип сна настаје кад у току сна човек доживи шок, схвати да сања, и нагло покуша да се пробуди. Ипак, уместо да се пробуди, промени целокупан сан, сањајући да је сањао претходни сан, тј. сада појединац сања како се буди и почиње да ради дневне свари које подсвесно ради.

Још од најстаријих времена, све докле допиру трагови [[историје]], човек је својим сновима придавао некад већи, а некад мањи значај. На социокултурној мапи древних [[цивилизација]] снови су имали повлашћен статус. Култ сна и његово тумачење били су уграђени у све важне форме приватног и јавног живота. [[Тумачење снова]] било је намењено само одабранима.</br>Током историје цивилизације, у многим друштвима снове су користили [[врач]]еви да би поставили [[дијагноза|дијагнозу]] неке болести или ушли у спиритуални свет. Најзначајнија [[мисија]] сна било је спознавање будћности, у човековој тежњи да растумачи сопствену [[судбина|судбину]] и судбину света у коме живи. [[Стари Египат|Стари Египћани]] и [[стара Грчка|стари Грци]] веровали су да су то поруке од Богова, [[стари Римљани]] су им се обраћали како би од њих добили савет или пророчанство. Пак, заЗа [[будизам|будисте]] су снови знакови који пресецају путање мишљења и пред сањача израњавају магловито попут одраза у огледалу, док су [[Кина|кинески]] мудраци држали да су снови догађаји онда када се [[душа]], [[хун]], привремено одвоји од тела и тада може разговарати са духовима, душама мртвих или са [[бог]]овима.<ref>Harris, William V., ''Dreams and Еxperience in Classical Antiquity'' (Cambridge, Mass.; London: Harvard University Press, 2009).</ref>

[[Фројд]] је открио да сан има смисао који је непознат [[свест]]и сневача, али [[људи]], ситуације и контексти из снова су виђени као симболи дубљих [[ум|менталних]] конструката. По Фројду, сан је изопачена замена за [[несвесно]]. Скривено, право [[значење]] сна може се открити анализом сна. То је техника која се користи у [[психоанализа|психоанализи]] и другим формама [[психотерапија|психотерапије]] и саветовања у којима стручњак интерпретира снове [[клијент]]а. Фројд је веровао да је анализом снова омогућен приступ подсвесном, односно да је [[схватање]] суштине снова „царски пут у несвесно”. Фројд упоређујеje упоређивao своју методу [[Тумачење снова|тумачења снова]] са радом археолога на дешифровању хијероглифа. За Фројда снови су поруке из људске подсвести, ''тајне шифре'' и ''знакови'' онога што се дешава у дубини људске душе. Фројдова изворна техника тумачења снова била је [[техника слободних асоцијација]]. Показао је разлику између садржаја доживљеног у сну, чији исказ нема примарну вредност, и скривене, латентне жеље која крије право значење слика из сна. Сан не понавља верно податак ([[надражај]]) из [[стварност]]и, већ га прерађује, прави [[алузија|алузију]]. Ту алузију треба одгонетнути и открити шта алузија скрива, а сан поручује. Сан претежно мисли у визуелним сликама, али ипак не искључиво у њима. Ради такође са слушним сликама и у мањој мери са утисцима које дају остала [[чуло|чула]]. Сан исплете мрежу од низа дешавања, мисли и слика, преклопљених међусобно и изложи се сневачу као филм на платну. Сневач, као најпажљивији и једини гледалац најчешће не разуме и не схвата своје ''ремек-дело''. Проналажење [[латентност|латентне]] мисли сна, која је од пресудног значаја, веома је отежано услед посебне функције психе тј. цензуре која изокреће слике сна, чини их непрепознатљивим и штити сан од удараца неугодних сећања. Изопачење сна је заправо дејство [[цензура сна|цензуре сна]].<ref>{{Cite book |last=Freud|first=Sigmund|title=The interpretation of dreams |publisher=Modern Library |location=New York |year=1994 |id=ISBN 0-679-60121-X}}</ref>

** [[алузија|алузијом]]. се замењује латентни елеменателемент

* '''Секундарна обрада''' се односи на [[логика|логичко]] повезивање наизглед неповезаних сећања, опажања идри др. Да би манифестни садржај сна био логичан и разумљив мора проћи кроз секундарну обраду.

* ограничити рад сна на то да за сваки елеменателемент откријемо другачије значење без обзира на то колико се удаљује од елемента;

* сачекати док се скривено, тражено несвесно не јави само од себе, јер се тражећи можемо удаљити од решења; понекадапонекад је потребна само једна помисао да нас од елементаелемeнта сна одведе до [[свест|несвеснога]] у њему, док су други пут за то потребни дуги низови [[асоцијација]].

[[Карл Густав Јунг]], рани [[Фројд]]ов следбеник, тврдио је да је функција снова да компензују оне делове људске психе који се нису довољно развили током будног стања. [[Јунг]] сан посматра као ''природни феномен'' и ''ненамерну'' појаву, која не зависи од воље, жеље, намере или постављених циљева свесног дела [[личност]]и. Несвесни садржаји су човеку потребни ради допуне свесних садржаја, јер се, како Јунг истиче, [[свест]] може дресирати, али [[несвесно]] никада. За Јунга је бављење питањем несвесног, а тиме и сновима који су специфични и спонтани израз тог несвесног, било од ''животног значаја'' и, јер се ту радило о ''духовном бити'' или ''не бити''. Отуда је Јунг снове сматрао ''prima materiom'' свог животног дела. Јунгова животна филозофија каже да човек постаје целовит, потпун, смирен, плодан и срећан, једино када је процес индивидуације довршен, кад су свесно и несвесно научили живети у миру и допуњавати једно друго.<ref>{{Cite book |last=Jung|first=Carl|title=The Practice of Psychotherapy. ''"The Practical Use of Dream-analysis"'' |location=New York |year=1934 |pages=139- |id=ISBN 0-7100-1645-X |publisher= Routledge & Kegan Paul |unused_data=paragraphs 294–352}}</ref><ref>{{Cite book |last=Jung|first=Carl|title=Dreams (Routledge Classics) |publisher=Routledge |location=New York |year=2002|id=ISBN 0-415-26740-4}}</ref>