Константин Драгаш Дејановић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења |
|||
Ред 27:
== Порекло и породица ==
Константин је рођен у браку велможе Дејана (родоначелника [[Дејановићи|Дејановића]]) и [[Теодора Немањић|Теодоре]] (''Евдокије'') [[Немањићи|Немањић]], ћерке краља [[Стефан Урош III Дечански|Стефана Дечанског]] ([[1322]] — [[1331]]) из његовог другог брака са [[Marija Paleolog|Маријом Палеолог]], из бочне линије византијске [[палеолози|династије Палеолога]] (била је праунука византијског цара [[Михајло VIII Палеолог|Михајла VIII]] ([[1261]] — [[1282]]) и унука његовог трећег сина Константина). Њен брат је био господар [[Тесалија
Оженио се непознатом племкињом са којом је највероватније имао двоје деце:
Ред 38:
Након смрти севастократора Дејана, средином [[14. век|XIV века]], владавину његовим поседима преузели су његови синови Јован и Константин. Они су, заједно са својом мајком Теодором (''Евдокијом''), богато обдаривали светогорске манастире, поготово [[Манастир Хиландар|Хиландар]], [[Манастир Пантелејмон|Пантелејмон]] и [[Ватопед]]<ref name="ODB" />.
После Маричке битке [[1371]]. године, у којој су погинули њихови суседи [[Вукашин Мрњавчевић|Вукашин]] (1365—1371) и [[Угљеша Мрњавчевић]], браћа Драгаш су, као и њихов наследник [[Марко Краљевић|Марко Мрњавчевић]] (1371—1395), постали вазали [[списак султана Османског царства|султана]] [[Мурат I|Мурата I]] ([[1359]] — [[1389]]). Јован Драгаш је умро [[1378]]. или [[1379]]. године, након чега је Константин наставио да самостално влада њиховом државом. На челу својих снага, учествовао је, као [[османско царство|отомански]] вазал, у бици на [[Ровине|Ровинама]] [[17. март|17.03.]]1395. године. Поред њега, као отомански вазали, против [[Влашко војводство|влашког]] [[Војвода|војводе]] [[Мирча I Старији|Мирче]] ([[1386]] — [[1418]]) борили су се и [[кнез]] [[Стефан Лазаревић]] (кнез 1389—1402, [[деспот]] [[1402]] — [[1427]]) и [[краљ]] Марко Мрњавчевић, који је пред битку, према народном предању, рекао:''„Молим Господа да буде хришћанима помоћник, a ja нека будем први међу мртвима у овом рату“''. Влашке снаге су однеле победу у бици, током које су погинули и Марко и Константин. Након битке, његов син [[Јаков Дејановић|Јаков (Јакуб)]] је наследио његову државу, али су [[Османлије]], током наредних година, преузеле све његове поседе.
У историјским изворима на [[Српски језик|српском језику]], Константин се помиње са титулом ''господин'', док се у онима на [[Грчки језик|грчком језику]] помиње као ''кир'' и ''аутентес'', док неки аутори сматрају да је носио титулу ''деспот Србије''<ref name="ODB" />. Град [[Ћустендил|Велбужд]], код кога су српске снаге предвођене његовим дедом ([[Стефан Урош III Дечански|Стефаном Дечанским]]) и ујаком ([[Стефан Душан|Душаном Силним]]) [[Битка код Велбужда|потукле у бици]] [[Бугари|Бугаре]] [[1330]]. године, налазио се у саставу његове државе. Османлије су град по њему називали ''Константинова Бања'' односно ''-{Köstendil}-'', а тај назив се, у нешто исквареном облику, одржао до данас, као ''Ћустендил''.
| |||