Кост — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
Ред 1:
[[СликаДатотека:Gray252.png|мини|200п|Илустрација '''људске бедрене кости''', најпрепознатљивије у људском телу]]
'''Кост''' ({{јез-лат|Os}}), или '''коштано ткиво''' је чврсто ендоскелетно [[везивно ткиво]] присутно код већине [[Кичмењаци|кичмењака]]. Кости придржавају телесне структуре, штите унутрашње органе, и (заједно са [[Мишићно ткиво|мишићимишићима]]ма) омогућавају кретање. Кости такође имају функцију у стварању [[ћелија]], метаболизму [[калцијум]]а и других минерала. Кости једне животиње заједнички образују [[скелетни систем|скелет]].
 
== Кости у људском организму ==
Све кости у телу чине [[скелетни систем|скелет]], а заједно с мишићима кости чине ''систем органа за кретање''. Чврсти су делови тела. Између епифизе и дијафизе налазе се зоне раста. На тим зонама кост расте у дужину док окоштавањем дијафизе расте у ширину. Кост у људи у дужину расте до између 16. и 23. године, а после тога само у ширину, окоштавањем (нпр. кости лобање и лица).
 
Кости су међусобно повезане покретљивим зглобовима и [[Мишићно ткиво|мишићимишићима]]ма тако да могу покренути тело брзином до 45 -{km/h}-. Кости су чврсте и јаке, шупље унутрашњости, стога нису тешке те чине само 14% наше укупне телесне масе (лакше су од мишића). Кости нису мртва маса у људском [[Организам|организму]], па се зато обнављају кад се преломе. Људски костур има 206 костију.
 
=== Грађа кости ===
* '''Чврсто коштано ткиво''' прожето је каналићима око којих су кружно поређане коштане ћелије, које у међућелијски простор излучују [[калцијум]] и [[фосфор]] што костима даје чврстину. Каналићима пролазе [[крвне жиле]] и [[нервни систем|нерви]].
* '''[[Хрскавичаво ткиво|Хрскавица]]''' је глатка и чврста савитљива допуна костима, а смањује [[трење]] у зглобу.
* '''Сунђерасто коштано ткиво''' је коштано ткиво испуњено шупљинама и ишарано малим ослонцима који чине кости јакима, али не и претешкима.
* '''[[Покосница]]''' обавија кост и чврсто прираста уз њу. Грађена је од посебног везивног ткива.
* '''[[Коштана срж]]''' — [[цев]]асте шупљине дугих костију и шупљине у сунђерастом ткиву испуњене су коштаном сржи која производи већину [[крвнекрвна ћелијећелија|крвних ћелија]].
 
== Састав кости ==
Кости су активно живо [[Ткиво (биологија)|ткиво]] у телу. Грађене су од коштаних ћелија међусобно повезаних наставцима. Изграђује их [[беланчевинепротеин|беланчевина]] [[осеин]] (25% кости), 10% костију чини [[вода]]. Кости имају крвне судове које улазе и излазе из њих, снабдевајући их [[кисеоник]]ом и хранљивим материјама а ослобађају их штетних материја. Одређене кости садрже срж која производи [[крв]]не ћелије. Све кости имају [[Нервиживац|нерве]] којима осећамо притисак и бол. Дакле, кости су грађене од [[Минерали|минераламинерал]]а (претежно [[калцијум]]а) и других [[Хемија|хемијских]] материја које кости чине тврдим и чврстим(око 65%). Те чврсте материје [[ћелија|ћелије]] излучују у међућелијски простор. Догоди ли се да другим органима треба калцијума, тада [[калцијум]] из костију „одлази“ у органе којима је потребнији (нпр. у трудноћи или при нервној напетости).
 
== Класификација коштаног ткива ==
На основу облика све кости људског тела могу се поделити на:
* дуге
* кратке
* пљоснате
* неправилне
* сезамоидне
 
== Болести кости ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Кост