Красно на Кисуци — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м pravopis
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 32:
Красно над Кисуцоу је смештено у крајње северном делу државе, близу државне границе са [[Пољска|Пољском]] - 10 км северно од града. Главни град државе, [[Братислава]], налази се 220 километара јужно од града.
 
'''Рељеф''': Красно над Кисуцоу се развила у [[Словачка|словачком]] делу планинског била [[Високе Татре|Високих Татри]], који су овде граница са [[Пољска|Пољском]]. Насеље се налази у долини реке [[Кисуца|Кисуце]]. Подручје око града је планинско, на приближно 380 метара надморске висине.
 
'''Клима''': Клима у Красном над Кисуцоу је [[Умерено континенталнаумереноконтинентална клима|умерено континентална]].
 
'''Воде''': Красно над Кисуцоу се развило на реци [[Кисуца|Кисуци]]. Град се пружа са обе стране реке.
Ред 54:
Центар данашњег [[град]]а је био у прошлости ненастаљена област која је имала мочварни карактер. Људи су живели на околним узвишењима. Један од њих је био и Јан Красно. Тог пастира оваца су посетила госпда из [[Будимпешта|Будимске столице]] и питали су га како му се у тој области које је тако мало настањена живи. Пастир није знао добро господски језик и мислио је да га питају како се зове и но је рекао Красно. И како се ту живело красно (лепо) тај мало настањени крај се прозвао красно, касније -{"Crasina"}-, и „Красно над Кисуцов“ по реци [[Кисуца]].
 
Крајем [[1918|1918.]] Красно над Кисуцоу је постало део новоосноване [[Чехословачка|Чехословачке]]. У време [[комунизам|комунизма]] дошло је до нагле индустријализације, па и до наглог повећања становништва. После осамостаљења [[Словачка|Словачке]] град је постао њено општинско средиште, али је дошло до привредних тешкоћа у време транзиције.
 
== Становништво ==
Данас Град има нешто преко 7.000 становника и последњих година број становника стагнира.
 
'''Етнички састав''': По попису из [[2001|2001.]] састав је следећи:
* [[Словаци]] - 98,4%,
* [[Пољаци]] - 0,6%,
* остали.
 
'''Верски састав''': По попису из [[2001|2001.]] састав је следећи:
* [[Римокатоличка црква|римокатолици]] - 97,1%,
* [[Атеизам|атеисти]] - 1,1%,