Критија — разлика између измена

Након победе [[Спарта|Спарте]] над [[Атина|Атином]] и уз помоћ Спартанаца, преузима Критија власт у своје руке са својих тридесет лојалних и поверљивих људи. Критија је био вођа такозваних [[тридесеторица тирана|тридесет тирана]] и одговоран за смрт 1500 демократских грађана Атине, који су осуђени да попију пехар са отровом (као и Сократ). Такође је одговоран за осмомесечни терор и обарање [[демократија|демократије]] у Атини [[404. п. н. е.]] Осим тога Критија није радио као учитељ реторике већ је своје знање користио за политичке циљеве. Као политичар Критија је први пример бескрупулозног, коруптивног [[тиранинтиранија|тиранина]]а. Платон га спомиње у својим ''Дијалозима''.

Међу Критијине списе политичког карактера сврставају се: ''Елегија Алкибијаду'', ''Уводи беседама за народ'' и ''Државни устави''. ''Елегија Алкибијаду'' представља обнову политичке [[елегија|елегије]] коју су писали [[Солон]] и [[Теогнид]]. Најзначајнији су ''Државни устави'' у којима се расправља о тесалском, лакедемонском и атинском уставу, претходећи [[Аристотел]]овом ''Зборнику државних устава''. Критија у ''Тесалском уставу'' критикује [[Тесалија (област)|Тесалце]] због раскошног живота, а у њиховој тежњи да се угледају на варваре види узрок за издајничко држање у [[Грчко-персијски ратови|персијско-хеленским ратовима]]. У ''Лакедемонском уставу'' [[Античка Спарта|Лакедемонце]] оцењује позитивно хвалећи њихов систем строгог војничког образовања у коме учествују и девојке, умереност у понашању и одевању, као и однос према [[хелот]]има. Насупрот спартанској аристократији Кратија ставља [[атинска демократија|атинску демократију]] коју не воли због афирмације индивидуализма. Он у ''Атинском уставу'' посебно истиче незаконито богаћење демократских државника [[Темистокле|Темистокла]] и [[Клеон]]а, као и лошу спољњу политику [[Кимон]]ову. Према Кратијином мишљењу Кимон је за време [[Трећи месенски рат|Трећег месенског рата]] више водио рачуна о Спарти него о јачању моћи Атине. У осталим стварима Критија је високо ценио Кимона.

У ову групу спада дело ''Државни устави у стиху''. То је стихована културна историја у духу [[софиста|софистичке теорије]] о развитку на основу техничких проналазака, који се не приписују појединцима него различитим земљама, народима и градовима. Између осталих, [[Сицилија]] је измислила котаб и кола, [[Тесалија (област)|Тесалија]] столицу, [[Милет]] и [[Хиј]] постељу за одмарање, [[Етрурија]] металне радове у злату и тучу, [[Феникија|Феничани]] писмо, Карани товарне бродове, Атињани керамику. И у овом спису Кратија истиче спартанску умереност и бригу о телесном здрављу. Насупрот [[Епихарм]]у и [[Пиндар]]у, који тврде да је природна обдареност важнија од учења, он тврди да је вежбање важније од обдарености. У том погледу је сличан [[Бакхилид]]у, [[Протагора|Протагори]], [[Антифонт]]у, [[Демокрит]]у и [[Еурипид]]у, који такође придају већу важност учењу него урођеној обдарености. Критија свој идеал среће види у богатству [[Скопади|Скопада]], великодушности Кимоновој и слави спартанског краља [[Аркесилај]]а.