Култ — разлика између измена

Под појмом '''култ''' се подразумевају [[учење|учења]] или мистични, религиозни атрибути који се придају неким стварима, [[људичовек|људима]]ма или животињама. Култови не морају бити религиозни, али када појам употребљавају [[власт]]и и црква најчешће се односи на њих.<ref>{{РСР}}</ref>

Култ је сложенији од [[обред]]а, јер култ осим практичне стране религије укључује и духовну страну. Зато је веома тешко разликовати култ од саме [[религија|религије]]. Осим наведене разлике између култа и обреда, [[Емил Диркем]] наводи још једну. Наиме, за разлику обреда, где се низ практичних активности врши у ситуацијама које временски нису тачно утврђене (као што је [[венчање]] или [[сахрана]]), култна активност је тачно временски утврђена. На пример, [[слава]] [[свети Димитрије Солунски|Св. Димитрија]] је сваке године [[8. новембар|8. новембра]].<ref name="соц">Митровић, М. & Петровић, С. (1994.) Социологија. Завод за уџбенике и наставна средства: Београд</ref>

Култ би представљао [[обожавање]] или [[обоготворавање]], а према предмету обожавања, могу се разликовати '''култ природе''' и '''култ предака'''. У првом случају је предмет обожавања неки предмет или биће из природе, а у другом [[душа]] или [[дух]] предака ([[кост]]и или [[мошти]], [[реликвија|реликвије]], [[гробгробље|гробови]]ови). С обзиром да се култ везује за обожавање нечега што је доступно чулима, карактеристичан је за природне, [[паганизам|паганске]] или [[политеистичка религија|политеистичке религије]]. Култ се ипак одржао и у [[монотеистичка религија|монотеистичким религијама]]; у [[хришћанство|хришћанству]] постоји обожавање [[икона]] и моштију, а у [[ислам]]у [[свети камен]]. Неки научници сматрају да је свака религиозна делатност истовремено и култна, па он важи за све религије, без обзира да ли су моно- или поли-теистичке. [[Паул Тилих]] сматра да култ представља (поновно) успостављање везе између људи и божанстава, односно [[Бог]]а.<ref name="соц"/>

Готово у свим древним [[култура]]ма постоје два основна култа: култ природе и култ предака. Та два култа представљају темељ првобитних [[религија]]: [[натуризамнудизам|натуризма]] и [[анимизам|анимизма]] у којима су имплицитно садржана два облика [[филозофија|филозофског]] учења: [[материјализам]] и [[идеализам]].<ref name="соц"/>

У [[стараантичка Грчка|старој Грчкој]] су се развила три најважнија култа почевши архајског периода када сваки град добија свог бога заштитника: дионизијски култ, аполониски и орфејски.<ref name="соц"/> Први је [[оргија]]стички култ бога Диониса, који је можда установљен још у микенско доба, јер је име овог божанства препознато и на таблицама писаним линеарним Б писмом. Поштоваци овог божанства су биле углавном жене које су називане [[менаде]] или баханаткиње. Како би се са њим сјединиле, оне су у [[екстаза|екстази]] комадале дивљач ([[спарагмос]]) и јеле живо месо ([[омофагија]]). То су чиниле по [[падина]]ма [[Китерон]]а и [[Парнас]]а. Као реакција на овај култ, развијао се култ бога [[Аполон]]а. Овај култ се битно разликовао од претходног, јер је позивао на [[разум]] и [[ред]].<ref>[[Aleksandrina Cermanović Kuzmanović|Цермановић-Кузмановић, А.]] & [[Драгослав Срејовић|Срејовић, Д]]. 1992. Лексикон религија и митова. Савремена администрација. Београд.</ref> Сличан аполониском култу, био је и орфички, који је настао по узору на легендарног певача [[Орфеј]]а. У основи овог култа је био став да је само душа божанска, док је тело њена „тамница“ и „извор свеколиког [[зло|зла]]“. [[Средњи веквијек|Средњовековна]] хришћанска религија се базирала управо на овом ставу и [[Платон]]овом идеализму. Противник оваквог учења био је [[Фридрих Ниче|Ниче]], који је подржавао дионизијски принцип. Од [[филозоф]]а старог доба, дионизијски принцип су подржавали [[Талес из Милета|Талес]], [[Демокрит]], [[Леукип]] и [[Епикур]].<ref name="соц"/>