Курбан-бајрам — разлика између измена

'''Курбан-бајрам''' је, у [[муслиманмуслимани|муслиманској]]ској култури, догађај који траје четири дана (10. 11. 12. и 13. месеца зулхиџе) и он је везан за обред [[Исламски календар|Хаџа]], који је један од [[Пет стубова ислама|пет основних дужности муслимана]]. За време Курбан-бајрама муслимани кољу [[курбан]] (овна) и деле га сиротињи, комшијама и родбини према утврђеним правилима: 1/3 сиротињи, 1/3 пријатељима и комшијама и 1/3 породици. Ако неко има велику породицу може све задржати за себе, али може и поделити све курбанско месо. Задржавање свега за себе није у духу помагања другима, међутим ова могућност је остављена као олакшица онима који издржавају велике породице и немају довољно средстава за то, а ипак би хтели да испоштују ову дужност.

'''Курбан-бајрам''' ([[Арапски језик|арапски]]: ''عيد الأضحى Eid ul-Adha''; [[турски језик|турски]]: ''Kurban Bayramı'') или Хаџи-бајрам је [[ислам]]ски празник приношења жртве, најзначајнији исламски празник. Он долази два месеца и десет дана након [[рамазан]]а.

Према веровању, око 2000. године пре нове ере [[Бог]] је на земљу послао једног свог роба на подручју [[Сумер]]a, у граду [[Ур]]у, када су се људи покоравали својим идолима и киповима који им нису могли нити помоћи, a нити су им могли икако одмоћи. Послао га је с Истином у једнога Бога. Тај човек био је [[Аврам|Ибрахим]] (Абрахам). Његов пут није био лаган. Пут истине посут је трњем и тешкоћама разних врста, па тако све до своје највише старости када је већ губио наду, није могао добити сина са својом женом Саром. Тада су се одлучили на, у то време регуларан обичај, како му Сара није давала дете, да нађе жену која ће му дати дете.

Од њега ће потећи [[јевреји]]. Ибрахим а. с. је тако срећно живео све до тренутка када му је Он заповедио да жртвује својег сина Исмаила а. с. Ибрахим је кренуо да га послуша, али када је Бог видео да је Ибрахим а. с. спреман да убије свог прворођеног сина зарад заповести коју је Он наредио, као велико искушење, зауставио је егзекуцију и уместо Исмаила а. с. поставио је [[овановца|овна]] као жртву. Од тог дана, па све до сад [[муслимани]] (они који су предани Божијој вољи) извршавају заповест жртвовања курбана, ТО је најчешће овца, по могућности, али то може бити и противвредност у новцу којим ће се купити [[месо]] којим ће се жртвовати те овце. Тај чин се обавља за време [[хаџиџ]]a, у последњем месец по хиџеретском календару зул-хиџе. Месо које се закоље раздели се на трећину, тако да једна трећина иде родбини, једна сиромашнима и једна трећина ономе којима је највише потребно. Курбан коље онај који има материјалне могућности за то, ако не може, то му није грех.