Лангерхансова острвца — разлика између измена

м
Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
(→‎Литература: унос литературе)
м (Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене)
| Caption =
| текст уз слику = [[Грејова анатомија]]:<br />
Лангерхансова острвца ([[гуштерача|панкреас]] [[Пас|пса]])
| DiseasesDB =
| ICD10 =
| додатна класификација =
}}
'''Лангерхансова острвца''' су подручја [[панкреасгуштерача|панкреаса]]а (гуштераче) која садрже ендокрине [[ћелија|ћелије]] (које производе [[Хормони|хормоне]] панкреасе) груписане у облику [[Острво|острваца]] разбацаних по егзокрином панкреасу, распоређенених између његових мешкова (највише у репу [[панкреасгуштерача|панкреаса]]а). Откривена су [[1869]]. од стране [[Немацнемци|немачког]] патолога и анатома [[Пол Лангерханс|Пола Лангерханса]] по коме су и добила име.<ref name=>{{Cite journal
| author = Langerhans P
| title = Beitrage zur mikroscopischen anatomie der bauchspeichel druse.
* процесу разбијања макромолекуларних хранљиве материје - протеине, масти и скроба - у мање честице које могу да се апсорбује преко слузокоже црева у крв.
 
'''Ендокрина функција'''. Поред тога што је егзокрина жлезда, панкреас је и ендокрина жлезда која лучи важне хормоне - [[инсулин]] и [[глукагон]]а- који играју виталну улогу у метаболизму [[Липиди|липидалипид]]а и [[угљени хидратихидрат|угљених хидрата]]. Ови [[хормонхормони]]и су у организму неопходни за одржавање нормалног нивоа концентрације глукозе у крви.
 
== Анатомија ==
[[Датотека:Langerhanssche Insel.jpg|мини|десно|235п|Лангерхансово острвце]]
[[Гуштерача|Панкреас]] је подељен у режњеве преградама које се састоје од [[Везивно ткиво|везивног ткива]]. Режњеви се састоје углавном од гроздастих структура егзокриних [[ћелија]] које се зову ацинуси и које луче дигестивне [[Ензим|ензиме]]. Егзокрини секрет из ацинуса се сукцесивно креће кроз интеркаларне и интралобуларне канале, нтерлобуларне цеви да би коначно кроз главни панкреасни канала доспео у [[дванаестопалачно црево|дуоденум]].<ref>{{ен}}Р. Бовен ''Хистологија панкреаса'' [http://www.vivo.colostate.edu/hbooks/pathphys/digestion/pancreas/histology.html colostate.edu], Приступљено 10. 4. 2013.</ref>
 
По целом ткиву егзокриног [[панкреасгуштерача|панкреаса]]а распоређена су Лангерхансова острвца, ендокрина компонента панкреаса. Острвца садрже више типова [[ћелија]] (''алфа, бета и делта'') богато васкуларизованих, што омогућаваја добар и брз унос хормона у циркулацију. Иако Лангерхансова острвца чине око 1 до 2% [[маса|масе]] [[панкреасгуштерача|панкреаса]]а, 10 до 15% протока крви панкреаса обавља се у острвцима. Код здраве одрасле особе у његовом панкреасу постоји око милион острваца, чија је појединачна [[маса]] од 1 до 1,5 [[грам]].<ref name="pmid7559135">{{Cite journal
| author = Elayat AA, el-Naggar MM, Tahir M
| title = An immunocytochemical and morphometric study of the rat pancreatic islets
* '''[[Бета ћелије]]''' — ''(β-ћелије)'' које луче [[инсулин]] и најзаступљеније су ћелије у острвцима. (65% до 80%)
* '''[[Делта ћелије]]''' — ''(δ-ћелија)'' које луче хормон [[соматостатин]]. (3% до 10%)
* '''[[ПП ћелије]]''' ''(F ћелије'') које луче панкреасне [[Полипептидpeptid|полипептиде]]. (3% до 5%)
* '''[[Епсилон ћелије]]''' — ''(ξ-ћелија)'' које луче [[грелин]] (недавно откривен пептидни [[хормони|хормон]], који поседује особине [[гонадотропин]]а и хормона других метаболичких и ендокриних функција. (мање од 1%)
 
Интересантно је да се различити типови [[ћелија]] унутар острваца различито распоређују - бета ћелије заузимају централни део острвца и окружени су „кором“ алфа и делта ћелије. Осим инсулина, глукагона и соматостатина, низ других „мањих“ хормона је идентификовани као производ Лангхансових ћелија.
* ''[[Соматостатин]]'': инхибира алфа и бета ћелије и инхибише лучење инсулина и глукагона.
 
Одржавање равнотеже између [[инсулин]]а и [[Гликозаглукоза|гликозе]] је веома прецизно. Само несметано функционисање паракрине повратне везе обезбеђује одржавање енергетске равнотеже и правилну исхрањеност организма.
 
Према најсавременијим сазнањима о главном инкретину-хормону – GLP-1, посебно је значајна улога овог хормона у регулацији секреције инсулина, преко дејства на бета и алфа ћелије панкреаса. Најпотентнији глукоинкретин-хормон, GLP-, стимулише секрецију инсулина зависну од нивоа гликозе и при еугликемији, односно GLP-1 игра главну улогу у ентероинсулинској осовини. Дејство GLP-1 на ћелије D и бета-ћелије непосредно је , док је дејство на алфа-ћелије посредно, односно GLP-1 инхибише лучење глукагона паракриним механизмом путем стимулације лучења соматостатина.<ref>Ding WG, Renstrom E, Rorsman P, Buschard K, Gromada J. Glucagon like peptide 1 and glucose-dependent insulinotropic polypeptide stimulate Ca2+ induced secretion in rat alpha-cells by a protein kinase A mediated mechanism. Diabetes 1997;46:792-800.</ref>
 
Познато је да GLP-1 „дозвољава“, у активацији гликозе, да се повећа секреција инсулина из бета ћелија, односно GLP-1 може „опремити“ бета ћелије да буду гликозно компетентне.
 
Он такође стимулише биосинтезу проинсулина (транскрипцију гена за инсулин), стимулише секрецију инсулина, а најновија истраживања указују да стимулише пролиферацију и неогенезу бета ћелија ендокриног панкреаса.
 
== Трансплантација у лечењу дијабетеса ==
[[Трансплантација]] [[панкреасгуштерача|панкреаса]]а је један од најоптималнијих облика савремене супституционе терапије [[Дијабетесшећерна болест|дијабетеса типа 1]] којим би могла да се постигне [[инсулин]]ске независност болесника. Према препорукама Америчке асоцијације за дијабетес трансплантација ендокриног панкреаса је прихваћена као терапијска метода, која има за циљ да: поправи квалитет живота болесника са [[дијабетесшећерна болест|дијабетесом]]ом, елиминише потребу за давањем инсулина и честим контролама гликемија, елиминише акутне компликације као и да спречава појаву или успори напредовање касних компликација дијабетеса. <ref name="pmid17981623">{{Cite journal
| author = Hogan A, Pileggi A, Ricordi C
| title = Transplantation: current developments and future directions; the future of clinical islet transplantation as a cure for diabetes
}}</ref>Трансплантација ендокриног панкреаса се може извршити;<ref>[http://www.faqs.org/faqs/diabetes/faq/part3/section-14.html Type 1 cures - pancreas transplants], Приступљено 10. 4. 2013.</ref>
* '''Трансплантацијом целог панкреаса'''
Прва трансплантација људског панкреаса у циљу лечења пацијената са [[дијабетесшећерна болест|дијабетесом тип 1]] извршена је [[1966]]. у [[Минесота|Минесоти]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]]. Према подацима Интернационалног Регистра за трансплантацију панкреаса до сада је обављено око 20.000 трансплантација. Једногодишња потпуна независност од примене [[инсулин]]а уз нормалну јутарњу гликемију и нормалне или само благо повишене вредности гликозилираног [[хемоглобин]]а (ХбА1ц), забележена је код 80% пацијената код којих је [[гуштерача|панкреас]] истовремено трансплантиран са [[бубрег]]ом.
* '''Трансплантација сегмената или хуманих адултних острваца ендокриног панкреаса'''
Ослобађање очуваних острваца панкреаса од његовог околног ткива врши се ензимском дигестијом применом колагеназе. Изолација хуманих адултних острваца врши се: неаутоматским или аутоматским методом. За постизање инсулинске независности неопходна је трансплантација око 500.000 острваца, која се пресађују преко вена јетре. Након пресађивања неопходна је имуносупресивна терапија. Инсулинска независност се постиже у око 32% пацијената, а преживљавање трансплантираних изолованих острваца и инсулинска независност трајала је у просеку 6 година. <ref name="pmid18337609">{{Cite journal
}}</ref>
* '''Трансплантацијом изолованих феталних или адултних острваца ендокриног панкреаса'''
Ову врсту трансплантације карактерише примена феталног ендокриног панкреаса или ендокриног дела феталног панкреаса који има способност за даљи раст и развој. Преостали део [[панкреасгуштерача|панкреаса]]а подлеже разградњи у току припреме и након трансплантације.<br />Ова методу карактерише мала запремина трансплантираног ткива, једноставност примене уз минималну хируршку интервенцију.<br />Доступност феталног ткива је нажалост ограничена и захтева поштовање строгих етичких правила. Инсулинска независност након примене хуманих феталних острваца није забележена, али је постигнут значајно смањења дозе инсулина (за око 30%) уз стабилну контролу нивоа гликемије (у трајању од око 6 месеци) и успоравање напредовања промена на крвним судовима оку, срцу, бубрегу и неравима.<ref name="pmid17130583">{{Cite journal
| author = Pileggi A, Cobianchi L, Inverardi L, Ricordi C
| title = Overcoming the challenges now limiting islet transplantation: a sequential, integrated approach
 
== Види још ==
* [[Гуштерача|Панкреас]]
* [[Пол Лангерханс]]
* [[Инсулин]]
256.125

измена