Лацио — разлика између измена

186 бајтова додато ,  пре 7 година
м
Бот: исправљена преусмерења
м (Разне исправке; козметичке измене)
м (Бот: исправљена преусмерења)
}}
 
'''Лацио''', раније познат и као '''Лацијум''' ({{јез-ита|Lazio}}) је једна од 20 [[Регијеадминистративна подела Италије|регија]] [[Италија|Италије]]. Налази се у њеном средишњем делу. Главни град покрајине је [[Рим]], главни град [[Италија|Италије]], а познати градови су и [[Латина]], [[Витербо]], [[Тиволи (град)|Тиволи]].
 
Лацио је познат као „срце Италије“ заједно са главним градом покрајине, али и целе [[Италија|Италије]]. Такође, област древног Лацијума, која се приближно поклапа са данашњом покрајином, била је средиште [[стариантички Рим|староримске државе]] и матично подручје [[Латински језик|латинског језика]].
 
== Порекло назива ==
Назив „Лацио“ или „Лацијум“ изведен је од имена древног племена [[Латини|Латина]], оснивача града [[Рим]]а и зачетника [[стариантички Рим|староримске државе]]. Они су, опет, по предању добили име по древном владару [[Латинус]]у. Постоје претпоставке да је име изведено од речи „латус“ (лат. '''latus'''), што значи „широко“ и везује се за ширину мочварног подручја на ушћу [[Тибар|Тибра]]. На крају, у неким изворима стоји и да је овај назив знатно старији и везан за језике и народе преиндоеврпског порекла.
 
== Положај ==
Лацио је средишња покрајина [[Италија|Италије]], са изласком на [[Тиренско море]] на југозападу и југу. Такође, Лацио има државну границу са маленим [[Ватикан]]ом на простору града [[Рим]]а, кога окружује са свих стана. Са осталих страна налазе се друге [[административна подела Италије|италијанске покрајине]]:
* северозапад - [[Тоскана]]
* север - [[Умбрија]]
[[Датотека:Rome panorama.jpg|мини|270 п|д|Рим је већ готово 3 миленијума средиште Лација]]
[[Датотека:Map of region of Lazio, Italy, with provinces-en.svg|мини|270 п|д|Окрузи Лација]]
Површина покрајине је 17.208 -{km}-² и по овоме је Лацио једна од средње простаних [[Италијанскеадминистративна покрајинеподела Италије|италијанских покрајина]].
 
'''Рељеф''': У оквиру Лација разликује се неколико природних целина. Источни део обухвата 26% површине покрајине и чине га средишњи [[Апенини]], који у потпуности затварају покрајину са истока. Њихови највиши врхови досежу и преко 2.000 м надморске висине (Врх Горцано 2.458 м н. в.). У средишњем делу налази се пространо побрђе (54% покрајине), познато по [[виноградарство|виноградарству]] и [[воћарство|воћарству]]. Ова целина покрајине, додатно прошарана бројним мањим старим насељима и усамљеним велепоседима, поседује изузетну лепоту. Западна целина је равничарска, тзв. [[Понтинска равница]]. Она обухвата приобалну равницу и доњи, равничарски део долине реке [[Тибар]], некада мочваран. Мада најмања (20% површине) она обухвата најактивнији део покрајине, привредно развијен и густо насељен. Ту је смештен и град [[Рим]].
'''Клима''': Клима у већем делу Лација је [[средоземна клима]], да би у планинским крајевима добила оштрије, планинске црте.
 
'''Воде''': Лацио је приморска [[Италијанскеадминистративна покрајинеподела Италије|покрајина]] са изласком на источну обалу [[Тиренско море|Тиренског мора]] на свом западу и југозападу. У овом мору смештен је и омањи [[Понтински архипелаг]], саставни део покрајине. Од речног система најзначајнији је [[Тибар]], који се готово може поистоветити са подручјем Лација, јер протиче кроз његове најважније делове. Друге значајне реке су [[Лири (река)|Лири]] и [[Сако (река)|Сако]], притоке [[Тибар|Тибра]]. У северној половини покрајине налазе се и три значајна језера: [[Болсена]], [[Вичо]], [[Бракијано]]. Некадашње мочваре око ушћа [[Тибар|Тибра]] исушене су током прошлог века.
 
'''Биљни и животиљски свет''': Лацио је познат по својим брдовито-брежуљкастим пределима, који су украшени [[Бор (биљка)|боровима]] [[чемпрес]]има, дрвећем [[Маслина|маслине]] и многим [[виноград]]има. Посебно је сликовит северни део покрајине, са сличним пејзажом као у оближњој [[Тоскана|Тоскани]], који је постао углед за стварање појма „културног пејзажа“.
[[Датотека:Tar0318.jpg|мини|270 п|д|[[Тарквинија]] има историју још од Етрураца]]
[[Датотека:GaetaCastello.jpg|мини|270 п|д|Град [[Гаета]] је важно средиште поморског туризма]]
'''Праисторија и антика''': Област Лација била је насељена већ у доба [[праисторијапреисторија|праисторије]]. Северни део су насељавали [[Етрурци]], а јужни [[Латини]]. По предању оснивањем града [[Рим]]а [[753. п. н. е.]] почиње историјски развој ових крајева. Током времена [[стариантички Рим|староримске државе]] историја тадашњег Лацијума уско је везана за њено главно средиште, град [[Рим]]. Важан податак је да је у доба владавине [[Октавијан Август|Октавијана Августа]] Лацијум постао римска провинција. Крајем римске ере [[Рим]] је постао и седиште важном епископа, касније названог [[Папа|Папом]], што ће бити изузетно значајно за историју Лација у следећим вековима.
 
'''Средњи век''': Након пада [[Римско царство|Западног римског царства]] област Лацијума је заједно са осталим [[италија]]нским провинцијама пала под власт [[Остроготи|Острогота]]. Ускоро је њихова власт била угрожена надирањем [[Лангобарди|Лангобарда]] са севера, што је довело до сукоба и слабљења [[Остроготи|остроготске]] власти. Ово је искористио епископ града Рима, касније названог [[Папа|Папом]]. Његова врховна власт одржала се облашћу Лација и суседним италијнаским областима више векова све до тзв. [[Авињонско папство|Авињонског ропства]] у [[14. век]]у. После повратка [[Папа|Папе]] у [[Рим]] поново је успостављена [[Папска држава]] са средиштем у Лацију, али она више није имала моћ као некада.
 
'''Савремено доба''': Померање трговачких путева на [[Атлантски океан|Атлантик]] доводи постепено до слабљења целог италијанског простора. Међутим, [[Папска држава]] се одржала и поред спољних притисака. Она постепено потпада под снажан утицај [[Француска|Француске]], да би током [[Наполеон I Бонапарта|Наполеонових]]ових ратова Папска држава са Лацијумом постала део [[Римска република|Римске републике]], а потом била под стажним утицајем [[Хабзбуршка монархија|Хабзбуршке монархије]]. [[1870]]. г. дошло је до припајања ове области новооснованој [[Италија|Италији]]. Одмах је основана покрајина Лацио, а [[Рим]] је постао главни град државе и то је до данас. Нова владавина је покрајини донела привредни процват, првенствено граду [[Рим]]у и његовој околини. Као средиште државе он се брзо развијао и око себе сакупљао велике ресурсе. [[1929]]. г. сасвим мали део покрајине у граду [[Рим]]у је одвојен и од тога је образована [[Папа|папска]] држава, [[Ватикан]]. Последњих деценија нагли успон [[Рим]]а и Лација је донекле успорен у циљу што равномернијег развоја државе.
 
== Становништво ==
== Привреда ==
[[Датотека:Lago fogliano.JPG|мини|270 п|д|Понтинска равница]]
Традицоналне привредне гране у већини делова покрајине су углавном [[индустрија]] и [[пољопривреда]]. Пољопривреда се углавном темељи на узгајању [[вино]]ве лозе и производњи [[Маслиново уље|маслиновог уља]]. У равничарским крајевима гаји се [[житарице|жито]] и [[цитрус|агруми]].
 
Индустрија је махом развијена око [[Рим]]а и разноврсна је.
 
Слика:Rieti45.jpg|[[Ријети]]
Слика:Tivoli1.jpg|[[Тиволи (град)|Тиволи]]
Слика:Anzio.JPG|[[Анцио]]
Слика:Corso Trieste.JPG|[[Марино]]
256.217

измена