Лацио — разлика између измена

'''Лацио''', раније познат и као '''Лацијум''' ({{јез-ита|Lazio}}) је једна од 20 [[Регијеадминистративна подела Италије|регија]] [[Италија|Италије]]. Налази се у њеном средишњем делу. Главни град покрајине је [[Рим]], главни град [[Италија|Италије]], а познати градови су и [[Латина]], [[Витербо]], [[Тиволи (град)|Тиволи]].

Лацио је познат као „срце Италије“ заједно са главним градом покрајине, али и целе [[Италија|Италије]]. Такође, област древног Лацијума, која се приближно поклапа са данашњом покрајином, била је средиште [[стариантички Рим|староримске државе]] и матично подручје [[Латински језик|латинског језика]].

Назив „Лацио“ или „Лацијум“ изведен је од имена древног племена [[Латини|Латина]], оснивача града [[Рим]]а и зачетника [[стариантички Рим|староримске државе]]. Они су, опет, по предању добили име по древном владару [[Латинус]]у. Постоје претпоставке да је име изведено од речи „латус“ (лат. '''latus'''), што значи „широко“ и везује се за ширину мочварног подручја на ушћу [[Тибар|Тибра]]. На крају, у неким изворима стоји и да је овај назив знатно старији и везан за језике и народе преиндоеврпског порекла.

Лацио је средишња покрајина [[Италија|Италије]], са изласком на [[Тиренско море]] на југозападу и југу. Такође, Лацио има државну границу са маленим [[Ватикан]]ом на простору града [[Рим]]а, кога окружује са свих стана. Са осталих страна налазе се друге [[административна подела Италије|италијанске покрајине]]:

Површина покрајине је 17.208 -{km}-² и по овоме је Лацио једна од средње простаних [[Италијанскеадминистративна покрајинеподела Италије|италијанских покрајина]].

'''Воде''': Лацио је приморска [[Италијанскеадминистративна покрајинеподела Италије|покрајина]] са изласком на источну обалу [[Тиренско море|Тиренског мора]] на свом западу и југозападу. У овом мору смештен је и омањи [[Понтински архипелаг]], саставни део покрајине. Од речног система најзначајнији је [[Тибар]], који се готово може поистоветити са подручјем Лација, јер протиче кроз његове најважније делове. Друге значајне реке су [[Лири (река)|Лири]] и [[Сако (река)|Сако]], притоке [[Тибар|Тибра]]. У северној половини покрајине налазе се и три значајна језера: [[Болсена]], [[Вичо]], [[Бракијано]]. Некадашње мочваре око ушћа [[Тибар|Тибра]] исушене су током прошлог века.

'''Праисторија и антика''': Област Лација била је насељена већ у доба [[праисторијапреисторија|праисторије]]. Северни део су насељавали [[Етрурци]], а јужни [[Латини]]. По предању оснивањем града [[Рим]]а [[753. п. н. е.]] почиње историјски развој ових крајева. Током времена [[стариантички Рим|староримске државе]] историја тадашњег Лацијума уско је везана за њено главно средиште, град [[Рим]]. Важан податак је да је у доба владавине [[Октавијан Август|Октавијана Августа]] Лацијум постао римска провинција. Крајем римске ере [[Рим]] је постао и седиште важном епископа, касније названог [[Папа|Папом]], што ће бити изузетно значајно за историју Лација у следећим вековима.

'''Савремено доба''': Померање трговачких путева на [[Атлантски океан|Атлантик]] доводи постепено до слабљења целог италијанског простора. Међутим, [[Папска држава]] се одржала и поред спољних притисака. Она постепено потпада под снажан утицај [[Француска|Француске]], да би током [[Наполеон I Бонапарта|Наполеонових]]ових ратова Папска држава са Лацијумом постала део [[Римска република|Римске републике]], а потом била под стажним утицајем [[Хабзбуршка монархија|Хабзбуршке монархије]]. [[1870]]. г. дошло је до припајања ове области новооснованој [[Италија|Италији]]. Одмах је основана покрајина Лацио, а [[Рим]] је постао главни град државе и то је до данас. Нова владавина је покрајини донела привредни процват, првенствено граду [[Рим]]у и његовој околини. Као средиште државе он се брзо развијао и око себе сакупљао велике ресурсе. [[1929]]. г. сасвим мали део покрајине у граду [[Рим]]у је одвојен и од тога је образована [[Папа|папска]] држава, [[Ватикан]]. Последњих деценија нагли успон [[Рим]]а и Лација је донекле успорен у циљу што равномернијег развоја државе.

Традицоналне привредне гране у већини делова покрајине су углавном [[индустрија]] и [[пољопривреда]]. Пољопривреда се углавном темељи на узгајању [[вино]]ве лозе и производњи [[Маслиново уље|маслиновог уља]]. У равничарским крајевима гаји се [[житарице|жито]] и [[цитрус|агруми]].

Слика:Tivoli1.jpg|[[Тиволи (град)|Тиволи]]