Ле Шатељеов принцип — разлика између измена

м
Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
м (Бот: Селим 1 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:q192690)
м (Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене)
Прво је потребно уочити број молова са једне и друге стране реакције. Како по [[Авогадров закон|Авогадровом закону]] један мол сваког гаса заузима исту запремину, повећање притиска реакционе смеше ових гасова ће равнотежу померити у десно, будући да четири мола заузимају већу запремину од два мола под истим условима. Наиме, само повећање [[притисак|притиска]], уколико није изазвано променом запремине реакционог суда неће узроковати промене у равнотежи система, јер [[парцијални притисак|парцијални притисци]] свих гасова остају у истом односу. Тако, на пример, додавање инертног гаса у смешу неће утицати на равнотежу реакције (уколико се запремина суда одражава константном) иако ће свакако повећати укупни притисак. Међутим, променом запремине затвореног реакционог суда долази до промене парцијалних притисака гасова у смеши, и то помера равнотежу у страну са мање молова. Ово је посебно очигледно уколико се [[константа равнотеже]] изрази преко парцијалних притисака реактаната и производа реакције. Уколико је број молова са обе стране равнотеже исти, промена запремине неће утицати на равнотежу.
 
Један од најбољих примера примене Ле Шатељеовог принципа је у [[ХеберХабер-Бошов процес|Хабер-Бошовом процесу]]. Евидентно је да се манипуласањем реакционим условима може утицати на одвијање повратних реакција и тако померањем равнотеже добијати бољи принос жељеног
 
== Види још ==
* [[Хемијска равнотежа]]
* [[Повратна хемијска реакција]]
* [[Термодинамика]]
 
[[Категорија:Физичка хемија]]
256.217

измена