Лед — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м ispravke |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 3:
{{друго значење|диоду која емитује светлост (LED)|[[Светлећа диода]]}}
'''Лед''' представља чврсто [[агрегатна стања|агрегатно стање]] [[вода|воде]], које она достиже на температурама једнаким или мањим од 0-{°C}- (тачка мржњења). Због специфичног просторног распореда који молекули воде тада заузимају, лед има мању густину од воде (за око 8,5%) и плута на њеној површини (видети [[Вода#Агрегатна стања|Вода: Агрегатна стања]]). При смрзавању, запремина воде се повећава за око 11%.<ref name="Housecroft3rd">{{Housecroft3rd}}</ref><ref name="Атлас_фосила">{{Cite book | author=Група аутора | title=Атлас фосила и минерала | edition= | issue= | pages= | publisher=Креативни центар: Београд | year=2003 | doi= | url= |id=}}</ref>
Специфична топлота леда је дупло мања од воде у течном стању. Због тога се лед релативно брзо образује на површини воде расхлађене до температуре од 0-{°C}-, а за његово топљење потребна је много мања количина топлоте (79,72 цал г -1) него за упаравање течне воде (539,6 цал г -1). Повећањем [[салинитет]]а снижава се тачка мржњења воде; тако се [[Morska voda|морска вода]] (просечног салинитета од 35 -{g}- Л -1) мрзне тек на -1,91-{°C}-.<ref name="CRC">{{RubberBible87th}}</ref><ref name="Merck13th">{{Merck13th}}</ref> Највеће количине леда у биосфери се налазе у поларним капама.
Лед није само својство крутости воде. Наиме, таква врста леда се у науци назива „водени лед“, док готово сваки [[гас]]овити спој при одређеним температурама и притиском може прећи у стање леда. Гледано у [[свемир]]у, на [[Марс]]у постоје одређене количине воденог леда, али нпр. на [[Плутон
== Извори ==
|