Ликвор — разлика између измена

88 бајтова додато ,  пре 5 година
м
Бот: исправљена преусмерења
м (Разне исправке; козметичке измене)
м (Бот: исправљена преусмерења)
[[Осмотски притисак]] ликвора је приближно једнак осмотском притиску крви (око 300 милиосмола). Концентрација јона [[натријум]]а је такође приближно иста као у крвној плазми, док је концентрација хлоридних јона за око 15% већа него у крви. Концентрација [[калијума]] је за око 40%, а [[глукоза|глукозе]] за око 30% мања него у крвној плазми.
 
Ликвор садржи врло мало ћелија. Нормалан број је до 4 ћелије у милилитру ликвора (углавном [[моноцитмоноцити|моноцита]]а и [[лимфоцит]]а). У случају запаљења можданих опни-[[менингитис]]а је број ћелија повећан (поготово код бактеријског менингитиса више стотина и хиљаде пута), такође повећана је и концентрација протеина у ликвору која нормално износи 0,15-0,45 грама по литру.
 
Нормалан притисак ликвора је око 10 -{mm}- Hg.
=== Стварање ===
 
Ликвор настаје у хороидном плексусу ({{јез-лат|Plexus chorideus}}) [[мождане коморе|можданих комора]]. То је структура полипоидног облика богата крвним судовима, који су прекривени танким слојем [[епителепителско ткиво|епителних ћелија]]. Хороидни плексуси се налазе у слепоочном рогу [[бочна мождана комора|бочних можданих комора]], задњем делу [[трећа мождана комора|треће мождане коморе]] и на крову [[четврта мождана комора|четврте мождане коморе]]. Кроз ове епителне ћелије се [[активниактиван транспорт|активно секретују]] натријумови јони. Јони натријума пошто су позитивно наелектрисани повлаче за собом негативне јоне [[хлор]]а. Ова два јона својим преласком у субарахноидални простор доводе до повећања ос[[моларитет]]а што узрокује [[осмоза|осмозу]] воде кроз овај ћелијски слој, тако да настаје ликвор. Другим транспортним процесима се транспортују мање количине глукозе, док се [[бикарбонат]]и и [[калијум]] реапсорбују из ликвора у крв.
 
 
=== Апсорпција ликвора ===
 
Апсорпција ликвора врши се кроз [[арахноидалне ресице]]. То су прстолики изданци паучинасте опне (арахноидеа) које су повезане са венским синусима, посебно са [[горњи сагитални синус|горњим сагиталним синусом]] ({{јез-лат|Sinus sagitalis superior}}), тако да се ликвор из субарахноидалног простора апсорбује у венски систем. Ове ресице су распоређене у групама које се зову [[арахноидалне гранулације]]. Како се ликвор непрестано производи његов притисак се регулише путем апсорпције преко арахноидалних ресица. Код неких болести нпр. крварења у [[субарахноидално крварење|субарахниодални простор]], [[менингитис]], [[тумор]]и се ове ресице запуше па је апсорпција ликвора отежана. Тада се јавља стање [[хидроцефалија|хидроцефалус]]. Ликвор тада због повећаног притиска потискује мозак, а како се мозак налази у чврстој лобањи, где је врло мало слободног места, може доћи и до компресије неких важних центара у мозгу што може изазвати тешке последице: мучнину, повраћање, главобољу, [[губитак свести]], поремећај моторике, дисања, рада срца...
{{Главни чланак|Хидроцефалус}}
 
* [[Субарахноидални простор]]
* [[Субарахноидално крварење]]
* [[Хидроцефалија|Хидроцефалус]]
* [[Мождане коморе]]
* [[Венски синуси мозга]]
256.125

измена