Логор Лепоглава — разлика између измена

|место=[[Лепоглава]], [[Независна Држава Хрватска|НДХ]]

Затвор Лепоглава је основан за време [[Аустроугарска монархија|Аустроугарске монархије]] 1856. године и данас је централни затвор у Хрватској, а у току Другог светског рата био је један од већих логора у НДХ. У време [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]] служио је за конфинацију комуниста. [[Бановина Хрватска]] је ту затварала хрватске националисте и комунисте. У то време неки од затвореника су били [[Јосип Броз Тито]] и [[Моша Пијаде|Моше Пијаде]], где су се и упознали. Имеђу осталих у Лепоглави су били и [[Родољуб Чолаковић]], [[Ђуро Пуцар Стари|Ђуро Пуцар]] и [[Огњен Прица]].

На почетку успостављања [[Независна Држава Хрватска|НДХ]] у логор су допремљени антифашисти из Хрватске и Босне и Херцеговине. Затвореници су били изложени тешким физичким пословима и суровом физичком насиљу. На суђењу [[Динко Шакић|Динку Шакићу]], један од преживелих Шимо Клаић, рекао је да су услови „били ужасни, као да је све зло из Старе Градишке и Јасеновца било концентрисано тамо“.<ref>[http://wapedia.mobi/en/Stara_Gradiška_concentration_camp Wapedia<!-- Bot generated title -->]</ref>

У логор су упале јединице НОВ, [[Дванаеста славонска пролетерска ударна бригада|Дванаеста славонска бригада]] и [[Калнички партизански одред|Калнички одред]], 13. и 14. јула 1943. године и ослободиле око 800 заробљеника. Након тога је логор наставио са радом до априла 1945. године. У фебруару и марту 1945. пре коначног ослобођења, усташе су над антифашистима извршили у Лепоглави масовни покољ.<ref>Опћа енциклопедија ЈЛЗ Загреб 1979. том 5 стр. 90 </ref>