Википедија

Логор Рибарска колиба — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
мНема описа измене
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 1:
{{location map|Croatia|position=left|width=280|label=Марино Село|lat=45.5037|long=16.9679|float=right}}
 
'''Логор Рибарска колиба''' или '''Логор у Марином Селу''' је био једно од бројних [[концентрационисабирни логор|мучилишта]] у систему хрватских логора за Србе, коме су [[Хрватска|хрватске]] [[паравојне снаге]] [[Збор народне гарде|ЗНГ]] и специјалне јединице [[министарство унутрашњих послова Републике Хрватске|хрватске полиције]] "[[Јесење кише]]" под командом [[Томислав Мерчеп|Томислава Мерчепа]], мучиле цивиле [[Срби у Хрватској|српске националности]] у мотелу "Рибарска колиба", у близини [[Марино Село|Мариног Села]] (на путу између [[Пакрац]]а и [[Кутина|Кутине]]), у периоду 11. октобра 1991. до 29. марта 1992. године. Кроз овај логор је прошло више од 300 Срба, а око 100 Срба је [[Убиство|убијено]].
 
 
Ред 21:
Након одржаних вишестраначких избора у СР Хрватској [[22. април]]а [[1990]]. године у Хрватској је победила странка [[Хрватска демократска заједница|ХДЗ]] која је у свом политичком програму јасно истицала жељу за [[независност]]и тј. одвајање СР Хрватске од [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]]. У целој СР Хрватској владала је велика еуфорија због победе ХДЗ на изборима, а након тога све чешће су се могле јавно видети слике [[усташе|усташких]] [[злочин]]аца ([[Анте Павелић]]а, [[Алојзије Степинац]], [[Вјекослав Лубурић|Макс Лубурић]] ...), усташки поздрави и чути усташке песме. Србима у СР Хрватској је то будило [[авет]]на сећања на [[прогон]]е и [[геноцид]] из времена [[Независна Држава Хрватска|НДХ]].
 
[[Власт]] СР Хрватске у Загребу, коју су маја 1990. године формирали ХДЗ и [[Фрањо Туђман]] је током лета донела одлуку да формира себи и оружане снаге. Већ у пролеће су преузели контролу над [[министарство унутрашњих послова Републике Хрватске|полицијом]], [[медији]]ма, [[Суд|Тужилаштвом]] и државном управом. Тако је октобра и новембра 1990. године у СР Хрватску илегално увезена велика количина [[оружје|наоружања]] за потребе резервног састава полиције, чланова ХДЗ и [[Хрватске одбрамбене снаге|ХОС]]. Ту акцију су водили [[Мартин Шпегељ]] и [[Јосип Бољковац]], министри у тадашњој [[влада Републике Хрватске|влади Хрватске]]. [[КОС (служба безбедности)|КОС ЈНА]] је снимио [[филм]] о овом злочиначком подухвату, а 27. јануара [[1991]]. то и објавио на [[Радио-телевизија Србије|ТВ Београд]]. [[Стјепан Месић]] је годинама касније признао [[аутентичност]] овог документарног филма.
 
Од маја 1990. до септембра 1991. године ситуација се из дана у дан погоршавала и [[Срби у Хрватској]] су били [[страх]]овито уплашени за своју личну сигурност и своје имовине. Редовно су се могли видети и усташки [[графит]]и, а велики број Срба је преко [[телефон]]а добијао претње да морају да се иселе из својих кућа и оду у [[Социјалистичка Република Србија|СР Србију]]. Добијали су чак и претећа писма у којима је стајао потпис "ХДЗ". Срби у Хрватској су добијали [[отказ]]е на послу, а чак су им и деца у школама психо-физички малтретирана. У стамбеним [[зграда]]ма постојали су одређни чланови ХДЗ који су имали задатак да пазе на кретање својих комшија Срба. <ref name="перо"/>
Ред 42:
 
Од 16. августа 1991. у Западној Славонији крећу незаконита [[хапшење|хапшења]], затварања, [[киднаповањеотмица|киднаповања]], [[мучење|мучења]] Срба, углавном [[цивил]]а од стране [[збор народне гарде|хрватских паравојних јединица]]. Међу њима нестали су следећи Срби: Спасо Милошевић (полицајац на боловању), Кекеровић Млађен, Дмитар Станић, Драган Мачак и др. Сви они су киднаповани док су ишли на [[посао]]. Једино је пуштен Кекеровић Млађен јер је имао познанство са [[начелник]]ом СУП-а Бјеловар, Стојаном Густином. Хрватска [[пропаганда]] је ширила [[лаж]]и да је ЈНА имала своја дејства у Западној Славонији и да угрожава Хрвате. Исто тако су стално говорили о присуству "[[четници|четника]]" и све Србе су сврставали у четнике, иако четника није било у Славонији за време Другог светског рата, већ само [[Народноослободилачка војска Југославије|партизана]]. Чак и за време постојања [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]], када су постављане спомен-плоче невино убијеним жртвама народа Западне Славоније, [[Шовинизам|екстремно оријентисани]] [[Хрвати]] су те плоче уништавали. Од септембра 1991. крећу и минирања српских кућа у селима око Подравске Слатине, Дарувара, Бјеловара и Грубишног Поља. Село Јасенаш је нападнуто 2. септембра 1991, а Иваново село је нападнуто 21. септембра 1991. [[Хрватска демократска заједница|ХДЗ]] је касније издао књигу "'''Откос'''" где је прецизно навео податке о организаторима и извршиоцима ових незаконитих радњи као и имена [[злочин]]аца са чиновима и улогама у том [[подухват]]у. <ref name="Басташић">[http://www.jadovno.com/intervjui-reportaze/articles/genocid-nad-Srbima-u-hrvatskoj-poceo-otkosom.html], Приступљено 2.11.2013.</ref>
 
У [[Бјеловар]]у је постојала касарна ЈНА "[[Божидар Аџија]]" у којој је била смештена 265. моторизована бригада ЈНА. Та касарна је била под управом Пете војне области ЈНА са комадом у Загребу. [[Збор народне гарде|Хрватске паравојне снаге]] су 29. септембра 1991. заузеле касарну ЈНА „Божидар Аџија“ након вишесатне борбе са припадницима ЈНА и том приликом је почињен [[ратни злочини|ратни злочин]], када је убијено неколико заробљених војника и официра ЈНА. Исти дан је и мајор ЈНА Милан Тепић дигао складиште муниције у шумици "Бедник" у ваздух, усмртивши том приликом и себе и већи број хрватских снага. <ref name="веритас">[http://www.veritas.org.rs/saopstenje-povodom-godisnjice-stradanja-pripadnika-jna-u-bjelovaru-2/ Веритас: Саопштење поводом годишњице страдања војника ЈНА у Бјеловару 29.9.1991.], Приступљено 30.9.2013.</ref>
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Логор_Рибарска_колиба”