Википедија

Црногорско приморје — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Ред 29:
== Природа ==
 
Поред залива Боке, у југоистоцном Приморју (црногорском приморју у сирем смислу) истицу се Будвански и Барски залив и затони Петровца, Луцице, Буљарице, Улциња и др. Затони су постали абразијом у меким стенама, а између њих су полуострвски вртови од крецњака или силикатних стена. У меким флисним стенама развиле су се и приморске заравни - Будванско, буљарицко, Барско и Улцињско поље са Зоцајским блатом и Схаским језером.
Pored zaliva Boke, u jugoistocnom Primorju (crnogorskom primorju u sirem smislu) isticu se Budvanski i Barski zaliv i zatoni Petrovca, Lucice, Buljarice, Ulcinja i dr. Zatoni su postali abrazijom u mekim stenama, a izmedju njih su poluostrvski vrtovi od krecnjaka ili silikatnih stena. U mekim flisnim stenama razvile su se i primorske zaravni - Budvansko, buljaricko, Barsko i Ulcinjsko polje sa Zocajskim blatom i Shaskim jezerom.
 
Обалска зона југоистоцног Приморја је висока и изграђена од крецњака, иза којих се налази флисхна зона. Цела обала од Будве до Спица одликује се високим клифовима од тријаских крецњака, цији слојеви падају према копну, док су главе слојева окренуте ка мору. Абраизје је местимицно пробила клифове и 120м сироку крецњацку баријеру и засла у флисхну зону иза крецњака. Посто је флисх мекси и лаксе се абрадира, у њему су створени полукрузни затони са крецјацким ртовима на крилима и ниским песковитим залима у залеђу (позната зала пасхтровицког Приморја). Улцињска обала састоји се од мексхих и цхврстих стена, те је са селективном абразијом изграђена назупцхана обала. Клинасти затони у мексхим стенама увлаце се између ртова од отпорнијих стена.
Obalska zona jugoistocnog Primorja je visoka i izgradjena od krecnjaka, iza kojih se nalazi flishna zona. Cela obala od Budve do Spica odlikuje se visokim klifovima od trijaskih krecnjaka, ciji slojevi padaju prema kopnu, dok su glave slojeva okrenute ka moru. Abraizje je mestimicno probila klifove i 120m siroku krecnjacku barijeru i zasla u flishnu zonu iza krecnjaka. Posto je flish meksi i lakse se abradira, u njemu su stvoreni polukruzni zatoni sa krecjackim rtovima na krilima i niskim peskovitim zalima u zaledju (poznata zala pashtrovickog Primorja). Ulcinjska obala sastoji se od mekshih i chvrstih stena, te je sa selektivnom abrazijom izgradjena nazupchana obala. Klinasti zatoni u mekshim stenama uvlace se izmedju rtova od otpornijih stena.
 
Поред зала у јуогистоцном Приморју се истице јосх један интересантан облик абразионе акумулације. Острвце и град Св. Стефан, спојени су песцаном превлаком (томболом) са суседним копном, те је острвце преограцено у полуострво. Исти је слуцај са скољем од тријаских крецњака на којем лези Будва.
Pored zala u juogistocnom Primorju se istice josh jedan interesantan oblik abrazione akumulacije. Ostrvce i grad Sv. Stefan, spojeni su pescanom prevlakom (tombolom) sa susednim kopnom, te je ostrvce preograceno u poluostrvo. Isti je slucaj sa skoljem od trijaskih krecnjaka na kojem lezi Budva.
 
Слицно Ловцену, који се дизе изнад Боке, у пастровицко-улцињском Приморју јављају се три планине, које су по полозају приморске, али висином премасусу горњу границу до које допире Приморје у континенталном залеђу. То су планине: Румија, Суторман и Созина.
Slicno Lovcenu, koji se dize iznad Boke, u pastrovicko-ulcinjskom Primorju javljaju se tri planine, koje su po polozaju primorske, ali visinom premasusu gornju granicu do koje dopire Primorje u kontinentalnom zaledju. To su planine: Rumija, Sutorman i Sozina.
 
Румија (1 593 м) се дизе изнад скадарског језера и Барског поља. Ова крецњацка планина пруза се динарски. Гребен јој је разбијен дубоком преседнином (Бијела скала, 903 м), преко које води пут од Бара до села поред Скадарског језера. Низхи делови Румије су посумљени, а планински гребен је го. Румија се према северозападу наставља на Суторман.
Rumija (1 593 m) se dize iznad skadarskog jezera i Barskog polja. Ova krecnjacka planina pruza se dinarski. Greben joj je razbijen dubokom presedninom (Bijela skala, 903 m), preko koje vodi put od Bara do sela pored Skadarskog jezera. Nizhi delovi Rumije su posumljeni, a planinski greben je go. Rumija se prema severozapadu nastavlja na Sutorman.
 
Планина Суторман (1 182 м) је одвојена од Румије преседлином Суторман, ције се дно налази на надморској висини од 844 м. Ова преседлина између Румије и планине Сутормана, односно Созине, налази се на 8 км северно од Бара. Преко преседлине прелази пут између Бара и Вирпазара, који спаја Зетску равницу и Скадарску потолину са Јадраном.
Planina Sutorman (1 182 m) je odvojena od Rumije presedlinom Sutorman, cije se dno nalazi na nadmorskoj visini od 844 m. Ova presedlina izmedju Rumije i planine Sutormana, odnosno Sozine, nalazi se na 8 km severno od Bara. Preko presedline prelazi put izmedju Bara i Virpazara, koji spaja Zetsku ravnicu i Skadarsku potolinu sa Jadranom.
 
Планина Созина (934 м) дизе је јузно од изворисних кракова реке Црнкице, северозападно од Сутормана.
Planina Sozina (934 m) dize je juzno od izvorisnih krakova reke Crnkice, severozapadno od Sutormana.
 
== Становништво ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Црногорско_приморје”