|
| јурисдикција = [[Србија]]
}}
'''Манастир пресвете Богородице''' (''Петковача'') у [[Куршумлија|Куршумлији]] је најстарија [[задужбина]] [[Стефан Немања|Стефана Немање]] (([[1166]])[[1168]]—[[1196]]), коју је, заједно са оближњим [[Манастирманастир светогСветог Николе укод КуршумлијиКуршумлије|манастиром посвећеном светом Николи]], подигао између [[1159]]. и [[1166]]. године. Налази се у близини ушћа [[река Косаница|реке Косанице]] у [[Топлица (река)|Топлицу]], недалеко од остатака [[Византијска базилика у Куршумлији|византијске базилике]], а подигнута је на темељима [[Византијско царство|рановизантијског]] храма, датираног у [[V5. век|V]] или [[6. век|VI век]]. Сама грађевина је једнобродна са основом [[триконхос]]а (одлика цркава у [[Цариград]]у и [[Света гора|Светој гори]]) и каменим [[иконостас]]ом. Манастирска црква је данас рушевинама, а од [[1979]]. године се налази под заштитом државе као [[списак споменика културе од изузетног значаја|споменик културе од изузетног значаја]]<ref name="Спом">[http://www.kultura.sr.gov.yu/?jez=sc&p=901 Споменици културе од изузетног значаја] {{sr}}</ref>.
== Прошлост манастира ==
Немања, који је владао [[Топлица (област)|Топлицом]] као удеони кнез, подигао је, прво манастир посвећен [[Пресвета Богородица|Богородици]], а одмах затим и манастир посвећен [[Свети Никола|светом Николи]], што је, према његовим [[Житијехагиографија|житијима]], довело до његовог сукоба са старијом браћом, из кога ће изаћи као апсолутни победник. Сматра се да је манастир подигао за своју супругу [[Ана Немањић|Ану]], која се касније замонашила и била настојница манастира као ''монахиња Анастасија''. Средином [[XV15. век|XV века]]а, између [[1451]]. и [[1457]]. године, манастирски комплекс се налазио под заштитом султаније [[Мара Бранковић|Маре Бранковић]], супруге султана [[Мурат II|Мурата II]] ([[1421]]—[[1451]]), која је у близини имала један од својих [[двордворац|дворова]]ова. Манастирска црква је била покривена [[олово]]м, као и црква оближњег манастира светог Николе, због чега је Куршумлија у [[Средњисредњи веквијек|средњем веку]] била позната и као ''Беле Цркве'', због белог одсјаја [[Сунце|Сунца]] на оловним крововима.
Манастир је запуштен после [[Велика сеоба Срба|Велике сеобе Срба]] [[1690]]. године, након чега су му [[Османлије]] скинуле оловни кров, чиме је отпочело његово зарушавање. Временом су остале манастирске грађевине порушене, као и сама црква од које су опстали само делови, који су истражени [[1921]]. године. Након [[Други светски рат|Другог светског рата]] [[1948]]. године, отпочели су радови на [[Конзервацијарестаурација|конзервацији]] саме цркве и њеном делимичном дограђивању, уз које су обављани и радови на истраживању целокупног манастирског комплекса.
Остаци цркве су у локалном народу познати под називом ''Петковача'' и око ње се сваке године на [[Велики Петак]] окупља више хиљада верника.
|
