Манастир Ловница — разлика између измена

| гдужина = 18.85591

| држава = {{застава|Република Српска}}

| ктитор = [[Стефан Драгутин]]

| локација = [[Бирач]]

{{location map marker|Republika Srpska|label=Манастир Ловница|position=left|lat=44.31169|long=18.85591}}

{{location map end|Republika Srpska|caption=[[Манастири у Републици Српској]]}}

 

 

== Историја ==

По другом предању, манастир Ловница је задужбина [[Стефан Драгутин|краља Драгутина Немањића]] који је као српски краљ (1284—1321) управљао и сјеверноисточном [[Босна|Босном]]. Како каже предање, ту [[Стефан Драгутин|Драгутин]] сазида манастир на мјесту гдје је „лов ловио“ и мјесту које га је љепотом задивило. Чак се и спомиње „ловни дворац“ који је према предању био смјештен негдје у близини Ловнице. Назив Ловница према некима потиче од тога што је то мјесто „ломно и сломно“, а иначе оба облика и Ломница и Ловница имају заједничко поријекло у старој земљорадничкој терминологији и значе навиљак или мали пласт.

 

 

Повезивање манастира Ловнице и краља [[Стефан Драгутин|Драгутина]] потврдио је његов биограф [[Данило II (архиепископ српски)|архиепископ Данило]] који у својим списима говори о великој ревности овог краља у подизању цркава и учвршћивању [[Православље|православља]] у [[Босна|Босни]].

''„при Арсенију јеромонаху, јако битијему второму старцу обитељи сеј“.''

 

 

У том јеванђељу, монах Григорије описује личности свог времена, старца Акакија, пећког патријарха Јована, митрополита Аксентија и друге. Још један псалтир, који је био у [[Херцеговина|херцеговачком]] [[Манастир Житомислић|манастиру Житомислић]], свједочи о манастиру Ловница [[1603]]. године иако се не може са сигурношћу закључити да ли је у Ловници и преписан, али се јасно упућује на везу овог манастира са православним манастирима широм српског националног и духовног простора. С обзиром на ангажовање најпознатијег и најцјењенијег сликара обновљене [[Пећка патријаршија|Пећке патријаршије]] може се закључити да је манастир Ловница у то вријеме његовао високе захтјеве фреско-сликарства као и то да се радило уз велике финансијске могућности [[ктитор]]а.

 

 

Са пуном сигурношћу се не може рећи ко су били ловнички Генадије и Акакије, али се претпоставља да су припадали имућном трговачком или занатлијском, а можда и земљорадничком сталежу и да су свој иметак уложили у градњу и опремање манастира, у којем ће провести монашки дио живота. Првих деценија турске власти у Босни страдале су старе грађевине. Од градова посташе „градине“, од цркава „црквине“. Народ храњен жељом за обновом манастира и цркава, сваку је прилику користио за стварање легенди.

 

 

Данашња црква грађена је дакле одмах послије обнове [[Пећка патријаршија|Пећке патријаршије]], шездесетих или седамдесетих година -{XVI}- вијека и због веће безбједности увучена је сасвим под планину, до извора Ловнице, како би мање био изложен очима разузданих [[Турци|Турака]] који су пустошили све пред собом.

Записи који су гребани на живопису цркве несумњиво су оштетили живопис, али нажалост представљају једине драгоцјене историјске изворе из тог времена.

 

 

 

 

 

За потпуно оживљавање монашке обитељи манастира Ловница, највећи допринос дао је садашњи [[Василије Качавенда|епископ зворничко-тузлански Василије]]. Под његовим директним руководством цијели комплекс је добио нову физиономију, нови конак (на мјесту старог) као и комплетно уређен простор око цркве и то са свега три монахиње које је епископ Василије [[март]]а [[1979]]. године довео из [[Манастир Тавна|манастира Тавне]]. Једна од њих је игуманија Анастазија, а остале двије монахиње Евгенија (Цвијановић) и Стефанија (Стевић). Сада је то права монашка породица којој прилазе многе искушенице и која ревносно држи монашко правило и на тај начин продужава духовну мисију манастира која је била прекинута под налетом туђина ''(Кашић, 1982.)''.

Историчари умјетности у својој анализи кажу да је монах Лонгин у вријеме док је живописао Ловницу достигао пуну умјетничку зрелост гдје се цртеж готово губи, а облик поприма изванредну мекоћу. Наставак његовог рада од стране осталих мајстора карактерише нешто мањи ликовни домет са одликама и традицијом сликарства из области [[Охридска архиепископија|Охридске архиепископије]]. Ловнички [[иконостас]] је дјело монаха [[Зограф Лонгин|Лонгина]] који га је потписао 1577/78. године и представља веома вриједно остварење -{XVI}- вијека.

 

 

Престона икона Богородице представља једну од најљепших икона Мајке Божије на подручју српске цркве ''(Кашић, 1982.)''. Царске двери израђене у позлаћеном дуборезу, приказују Благовијести.

 

 

Пошто [[Зограф Лонгин|Лонгин]] није завршио живописање, примјетна је разлика по наводима [[Здравко Кајмаковић|Здравка Кајмаковића]], између његових фресака и осталих аутора који се донекле и конфронтирају због разлике у квалитету. Према истом аналитичару управо су у Ловници сачуване најквалитетније Лонгинове фреске и иконе, као доказ да их је мајстор створио у периоду потпуне умјетничке зрелости.

== Види још ==

* [[Манастир Папраћа]]

* [[Лонгин]]

* [[Манастири у Републици Српској]]