Манастир Сланци — разлика између измена

м
Бот: исправљена преусмерења
м
м (Бот: исправљена преусмерења)
'''Манастир Сланци''' налази се поред истоименог насеља [[Сланци]] источно од [[Београд]]а, и припада [[Архиепископија београдско-карловачка|Архиепископији београдско-карловачкој]] [[Српска православна црква|Српске православне цркве]].
 
Званичан назив манастира је Манастир [[СветиСтефан СтефанПрвомученик|Архиђакона Стефана]] у [[Сланци]]ма, према светитељу коме је манастир посвећен. Манастир је по једној верзији народног предања основао [[Свети Сава]] почетком [[13. век]]а, док је по другој оснивач манастира [[стефан Драгутин|краљ Драгутин]] крајем истог века. Манастир је посебно оживео у периоду српске депотовине под [[Деспот Стефан Лазаревић|Деспотом Стефаном Лазаревићем]] и [[Деспот Ђурађ Бранковић|Деспотом Ђурађом Бранковићем]], када се нашао у непосредној близини нове престонице, [[Београд]]а. Захваљујући великом ктиторству деспотске куће [[Бранковићи|Бранковића]] манастир је променио дотадашњу крсну славу празник [[Ваведење Пресвете Богородице|Ваведења Пресвете Богородице]] и прихватио нову, [[СветиСтефан СтефанПрвомученик|Архиђакона Стефана]], славу породице [[Бранковићи|Бранковић]], који се слави 9. јануара по новом, односно 28. децембра по старом календару. Због свог значаја у овом периоду манастир Сланци у народу је назван „Великим манастиром“.
 
После пада Депотовине 1459. године Сланачки манастир је био опљачкан и разрушен, а монаштво побијено од стране [[Турци|Турака]]. Манастир је под турском влашћу делио судбину народа и више пута је страдао (1690., 1739., 1787.). Међутим, монаштво се увек враћало и манастир је више пута обнављан.
 
Током [[Први српски устанак|Првог српског устанка]] започели су први радови на његовој обнови. Међутим, доласком на власт [[Кнез Милош Обреновић|Кнеза Милоша]], настојало се да се помогне многим црквава и манастирима, али за оронуо, трошан и напуштен манастир у Сланцима није било спаса. Тако је 1833. године манастир срушен, а од датог грађевинског материјала сазидане су цркве у околним селима [[Миријево|Миријеву]] и [[Велико Село (Београд)|Великом Селу]]. Све покретне вредности манастира Сланаца биле су после рушења пренете у цркву Великог Села, међу њима и три иконе са недовршеног иконостаса из 1812. године. Локалитет порушене светиње народ је обележио оградом, док је место Часне трпезе покрио надстрешницом.
 
1900. године на месту манастира подигнута је капела, коју је околно становништво посећивало. 1961. започета је поновна обнова манастира Сланци од стране тадашњег српског [[Патријархпатријарх српски Герман|патријарха Германа]] (Ђорића). Радови на изградњи манастирске цркве завршени су 1971. године, да би се радови наставили на уређењу конака и имања, који до данас нису окончани.
 
Данас је манастир мушки. Манастир Сланци има важну улогу у у животу српске цркве - у његовом братству се припремају монаси који ће попуњавати невелико братство манастира [[Манастир Хиландар|Хиландара]]а. Манастир је заштићен као споменик културе и археолошко налазиште. Даља обнова и проширење манастира тек предстоје.
 
== Спољашње везе ==
256.125

измена