Манастир Троноша — разлика између измена

'''Манастир Троноша''' је био [[православље|православни]] мушки манастир, сада је [[православље|православни]] женски манастир који се налази код [[Тршић (Лозница)|ТршићТршића]]а у селу [[Коренита (Лозница)|Коренита]], област Јадар, [[град Лозница]], [[епархија шабачка]] [[Српска православна црква|Српске православне цркве]].

У [[Троношки летопис|Троношком летопису]] из [[1791]]. као ктитор манастира спомиње се краљица [[Каталина Арпадовић|Каталина Немањић]], жена [[краљстефан Драгутин|краља Драгутина]]. Сматра се да је манастир настао између [[1276]]. и [[1282]]. године. Страдао је од Турака крајем 15. века када је црква срушена до темеља. Манастир је обновљен је у [[16. век]]у, црква посвећена Ваведењу Богородице подигнута је [[1559]]. године.

За време [[Кочина крајина|Кочине крајине]], игуман манастира архимандрит Стефан Јовановић<ref>[http://pravoslavlje.spc.rs/broj/1019/tekst/vasa-dela-su-besmrtna/ Александар Д. Средојевић: „Ваша дела су бесмртна“ (''Православље'', број 1019, 1. септембар 2009)], Приступљено 8. 4. 2013.</ref> био је на челу борбе. [[Вук Стефановић Караџић]] је учио школу у овом манастиру [[1797]]. године. За време [[Први српски устанак|Првог]] и [[Други српски устанак|Другог српског устанка]] Троноша је место договора устаничких вођа, због чега доживљава нова разарања. У [[Први светски рат|Првом светском рату]] у манастиру је била импровизована болница за негу рањеника. Последње разарање Троноше било је на почетку [[Други светски рат|Другог светског рата]]. Уз велико оштећење објеката, тада су уништени вредни рукописи и предмети манастирске ризнице. После Другог светског рата црква је обнављана 1964. и 1987. године током прослава 100 година од смрти и 200 година од рођења [[Вук Стефановић Караџић|Вука Караџића]].

Испред манастира налази се чесма коју су по легенди саградили [[Југ Богдан]] и девет браће Југовића пред полазак у [[Косовска битка|Косовски бој]]. Ову чесму обновио је архимандрит Методије и трговац из Лешнице Младен Исаковић 1894. године. Почетком Другог светског рата старешина манастира је био јеромонах [[Георгије Бојић]] који је учествовао у [[Битка за Лозницу 1941.|бици за Лозницу 1941.]]

Последње обнављање капеле, уз коју је чесма, извршили су епископ шабачко-ваљевски [[епископ Јован Велимировић|Јован]] и игуман манастира Троноше [[Антоније Ђурђевић]]. [[Капела (грађевина)|Капела]] је посвећена [[свети великомученик Пантелејмон|светом Пантелејмону]]. Са спољашње стране капеле, изнад цеви за воду, изграђена је слика [[мозаик]] девет Југовића са Југ-Богданом у средини, сви на коњима пред полазак у бој на Косово.