Википедија

Маринер 2 — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
Ред 30:
сензор за [[Микрометеорит|микрометеорите]], сензор за соларну плазму и [[магнетометар]]. Циљ ових инструмената био је да се што боље упозна Венерина атмосфера и њен састав.
 
На путу до Венере, Маринер 2 мерио је [[сунчев ветар|соларни ветар]] и наелектрисане честице у њему. Тиме је потврдио истраживања [[Совјетски Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетске]] летелице [[Луна 1]] из 1959. године. Такође је мерила и [[Међупланетарна прашина.микрометеорит|прашину]] у [[Међупланетарни простор|међупланетарном простору]]. Када је 14. септембра дошла до Венере, летелица је скенирала планету радиометрима а добијени подаци указивали су да је она прекривена хладним облацима а да јој је површинао веома врућа.
 
== Инструменти ==
Ред 36:
* '''Радиометар''' за микроталасно зрачење који је коришћен да би се одредила температура на планети и одредиле карактеристике атмосфере. Мерења су рађена на две таласне дужине (13.5 и 19 милиметара) и цео радиометар тежио је 10 килограма а напајање је било од 4 до 9 [[Ват|вати]].
* '''Радиометар''' за инфрацрвено зрачење који је коришћен за одређивање температуре планете, али за разлику од радиометра у микроталасном делу спектра, овај је истраживао само мање делове планете, а не планету у целини. Снимано је на две таласне дужине где су сигнали били најјачи (од 8 до 9 µm фокусирано на 8.4 и од 10 до 10.8 µm фокусирано на 10.4). Овај инструмент тежио је 1.3 килограма и захтевао свега 2.4 вата за напајање. Мерио је температуре од 200 до 500 К.
* '''Магнетометар''' мерио је [[магнетско поље|магнетно поље]] саме Венере као и осталих планета. Коришћене су две скале које је инструмент сам аутоматски мењао: ± 64 γ и ± 320 γ (1 γ = 1 нанотесла).
* '''Детектор [[Космичко зрачење|космичких зрака]]''' који је мерио честице са високом енергијом у космичком зрачењу.
* '''Детектор соларне плазме''' који мери спектар слабо позитивних наелектрисаних честица које долазе од Сунца, тј. соларни ветар.
 
== Мисија ==
* експеримент са радиометрима
* истраживање магнетосфере Венере и других планета
Ред 50:
* оцењивање рада система за навигацију
 
== Резултати ==
Маринеров радиометар је 14. децембра 1962. скенирао делове планете [[Венера|Венере]] у микроталасном делу спектра. Са снимањем се почело у 18:59 UTC и оно је трајало не више од 35 минута. Скенирана су три дела:
* терминатор
Ред 59:
Откривено је и да планета поседује веома дебелу атмосферу која на планети прави [[Efekat staklene bašte|ефекат стаклене баште]] и не дозвољава топлоти да напусти њену површину. Зато су температуре доста високе.
 
Магнетометром истражена су [[Магнетномагнетско поље|магнетна поља]] око Венере, која варирају између 2 γ и 10 γ. То је потврдило [[Пионир 5|Пионирова]] истраживања и резултате из 1960. године. Ово је био доказ за то да међупланетарни простор није празан већ да у њему осим честица са Сунца делују и силе других ппланета. За Венеру конкретно, добијени резултати су показивали да она нема магнетно поље, или има веома слабо. Магнетометар је могао да детектује промене у јачини магнетног поља и радио је по том принципу, мада близу планете није уочио никакве промене.
Могуће је, да како је Пионир 5 показао, Венера има магнетно поље али оно је слабо (1/10 Земљиног).
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Маринер_2”