Марија Египћанка — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 11:
| место_смрти = Зајорданска пустиња
| држава_смрти = [[Палестина]]
|поштује_се_у=[[Православна црква]], [[Древноисточне цркве|Источне православне цркве]], [[Католичка црква]]
|празник=у православљу 1. април и пета недеља великог поста, у католичанству 3. април
| датум_канонизовања=691
Ред 25:
|спорно=Датум смрти
}}
[[Марија Египћанка]] (око [[344]] – око [[421]]) је покајана александријска блудница која је постала хришћанска [[
Рођена је око [[344|344.]] године негде у Египту, а са дванаест година је побегла од родитеља за [[Александрија|Александрију]], где је живела разуздано и развратно. Иако неки писци говоре о њој као о [[Проституција|проститутки]]<ref name=autogenerated1>[http://www.newadvent.org/cathen/09763a.htm CATHOLIC ENCYCLOPEDIA: Saint Mary of Egypt], Приступљено 12. 4. 2013.</ref>, она сама говори да је често одбијала новац који јој је нуђен за сексуалне услуге, и да је била гоњена једино „неутаживом жељом и неукротивом страшћу“<ref>http://www.monachos.net/monasticism/mary_of_egypt/life.shtml</ref>. Након седамнаест година оваквог живота, кренула је бродом у [[Јерусалим]] поводом неког хришћанског празник, не из верских разлога већ надајући се да ће у гомили ходочасника пронаћи нове љубавнике који ће моћи да задовоље њену пожуду. Превоз до светог града је плаћала својим телом. Приспевши у Јерусалим, наставила је да се раскалашно понаша, заводећи омладину, и странце и домаће.
За време празника Воздвиженија животворног крста Господњег, када су сви кренули ка цркви, хтеде и она ући у цркву, али је нека невидљива сила задржаваше и не даваше јој ући. Мислећи да њу, као крхку жену, истискује из реда гурање мноштва, одлучила је да умеша у светину и да заједно са осталима буде унесена у [[храм]]; међутим, опет је само њу, чим би се дотакла црквенога прага, нека чудна сила гурала назад. Још неколико пута је безуспешно покушавала да уђе у храм, па увидевши да јој се не да, она поче ронити сузе, силно се кајући. И угледавши икону (или кип)<ref name=autogenerated1 /> пресвете [[Богородица|Богородице]] у дворишту цркве, она јој се у великом страху поче молити за опрост грехова, обећавајући да ће напустити свет (односно постати [[аскеза|аскета]]). Затим још једном покуша ући у цркву, и овај пут уђе без и најмање сметње. Пошто целива часни [[крст]], она се врати икони Богородице да јој захвали, но у том чу глас: „ако пређеш [[Јордан]], наћићеш прави мир!“ Она одмах крену за манастир светог Јована на обали реке Јордан, где се причести. Следећег јутра, пређе реку и повуче се у [[
[[Датотека:Assisi zosimus.jpg|мини|лево|300п| Свети старац Зосим носи храну Марији Египћанки]]
Отприлике годину дана пред смрт, испричала је свој живот монаху [[Зосим Палестински|Зосиму Палестинском]] (могуће из манастира светог Јована, у ком се причестила) који се беше повукао у пустињу ради [[пост]]а. Када ју је неочекивано срео у пустињи, она беше потпуно нага, суха и скоро непрепознатљива као људско биће. Испрва, она се уплаши, а затим га ослови по имену и затражи му огртач да се покрије да би му испричала свој живот. Касније, док се молила, Зосим је виде да [[левитација|левитира]] изнад површине земље. Пре но што су се растали, она га замоли да јој идуће године за велики четвртак донесе причешће на обалу Јордана. Када Зосима идуће године дође с [[
Око датума њене смрти постоје прилична неслагања, па тако католичка енциклопедија наводи [[421]]. годину<ref>[http://www.newadvent.org/cathen/02630a.htm CATHOLIC ENCYCLOPEDIA: The Bollandists], Приступљено 12. 4. 2013.</ref> а [[охридски пролог]] [[530]]. Иначе, у та два века, велики четвртак је падао на први април само [[443]], [[454]], [[527]], [[538]]. и [[549]].<ref>[http://www.smart.net/~mmontes/ec-cal.html Calculation of the Ecclesiastical Calendar], Приступљено 12. 4. 2013.</ref>
|