Маријачи — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м разне исправке; козметичке измене
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 23:
Музика маријача, каквом је познајемо данас, настала је у западномексичкој регији [[Халиско]], по легенди у граду [[Кокула]], у 19. веку. Првобитни маријачи су били верзија шпанских позоришних оркестара који су се састојали од виолина, харфе и гитара. Крајем 19 века, типично језгро маријачи оркестра састојало се од: вијуеле, две виолине и гитарона (замена за харфу).
 
После [[Мексичка револуција|Мексичке револуције]], дошло је до миграција са села у градове, па су даровити сељаци постајали улични музичари у [[Гвадалахара (Мексико)|Гвадалахари]] и [[Мексикомексико (град)Сити|граду Мексику]]. Неки од ових оркестара, попут оркестра Варгас (-{''Vargas de Tecalitlán''}-), наступали су на званичним прославама и на забавама високог друштва. Почели су да најме професионалне музичаре, чаро одећа је постала њихов знак препознавања, и увели су трубу у ансамбл. Тако се формирао данас типични звук и изглед маријачи оркестра. Од 1930-их до 1950-их, оркестар Варгас је наступао у преко 200 филмова, а познати глумци су певали уз њих. Мас-медији и индустрија грамофонских плоча учиниле су ову врсту музике популаром у целом свету.
 
Модерна музика маријача инкорпорира и нове стилове, као што је [[кумбија]], а неки извођачи се приближавају поп музици.
Ред 35:
== Музика маријача у југословенској култури ==
 
Касних 40-их и раних 50-их, музика маријача је постала врло популарна у [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]]. Њеном успеху је допринео мексички филм из 1950. „Један дан живота“ (-{''Un dia da vida''}-). Песме из овог филма, препеване на српскохрватски језик (Један дан живота, Мама Хуанита), певали су [[Никола Каровић]], [[Мишо Ковач]] и [[Про Арте|Про арте]]. Певачи мексичког репертоара су били Славко Перовић и Невенка Арсова.
 
== Карактеристичне песме ==