Марко Тулије Цицерон — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: уклоњен шаблон: Link FA
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
Ред 23:
== Животопис ==
 
Родио се ван [[Рим]]а, на земљишту [[Волски|Волска]], у [[Арпин]]у (Arpinum), где и популар Марије. Његово презиме, Tullius, није латинско него [[Етрурци|етрурско]]. Цицерон је био човек из „витешког реда“ (ordo equestris). У родном Арпину његова породица, Tullii, била је повезана са другим угледним породицама ове ниже аристократије којој су припадали и Marii. Када се родио Цицерон власт његова деде, који је управљао целим имањем и породицом, још је била неокрњена. Велики унук описао је овог старца, па знамо да је овај домаћин (pater familias), слично [[Марко Порције Катон Старији|Катону Старијем]], пружао отпор туђинском, грчком утицају. Према речима Цицероновог деде, за италске домороце вреди исто што и за сиријске робове који се купују по пијацама — што боље знају грчки, то мање и ваљају. Као што ће неколико деценија доцније [[Хорације|Хорацијев]]в отац водити бригу o школовању и напредовању свога сина, тако и Цицеронов отац дечацима Марку и Квинту обезбеђује најбоље образовање. Преселио се са њима у Рим. Знао је да плаћени васпитачи — робови или ослобођеници — нису више довољни учитељи. Синове уводи у куће угледних аристократа римских, у ексклузивне „салоне“ где дишу ваздух високе културе и високе римске политике. Брине се o Цицеронову образовању [[Марко Лициније Крас|Марко Крас]], познати политичар и беседник (конзул [[95. п. н. е.|95]]. п. н. е.). Најзначајнији је за Цицероново образовање био Муције Сцевола (Mucius Scaevola, конзул 117. п. н. е.), познати правни стручњак. Цицерон се спријатељио cа [[Тит Помпоније Атик|Титом Помпонијем]], касније званим Атик, који ће целога живота остати његов најближи пријатељ. Атик је Цицерона друга водио на предавања филозофа [[Федар|Федра]], главара [[епикур]]овске школе у Риму. Али је Цицерон више ценио предавања академичара Филона из [[Лариса|Ларисе]], a од [[87. п. н. е.|87]]. п. н. е. у кући Цицеронова оца борави и стоичар [[Диодот]] који је умро око 60. п. н. е., пошто је Цицерона одредио за свога наследника. Kao дечак слушао је Цицерон и велике римске беседнике Марка Антонија и Луција Краса, a у деветнаестој години слуша у Риму и предавања Аполонија Молона, познатог грчког професора реторике који је имао угледну беседничку школу на острву [[Родос]]у.
 
У римском друштву био је скоројевић (homo novus) који је својим трудом избио у прве редове римских државника последњих дана Републике. Добио је почасну титулу „отац отаџбине“ (pater patriae) када је године 63. п. н. е. сузбио [[Луције Сергије Катилина|Катилинин]] покрет. Чиновничку каријеру (cursus honorum) претрчао је увек suo anno — сваку је службу добијао са најмањим бројем прописаних година. То доказује не само његову умешност него и његову упорност. Ова друга особина одликује га и као књижевног радника. Није га напуштала ни у последњим годинама живота када је својим [[Филипике|Филипикама]] устао против свемоћног [[Marko Antonije|Марка Антонија]]. Био частољубив и веома поносан на своје успехе, али је за то имао довољно разлога. Његов лични противник [[Салустије]], и сам одличан стилиста, није га признавао за најречитијег Римљанина. Ту је оцену историчар Салустије, дао [[Марко Порције Катон Старији|Катону Старијем]] али је Цицеронова беседничка слава далеко надмашила Катонову, a Цицеронова [[проза]] остала је кроз векове најутицајнији узор за европске књижевнике.