Марков манастир — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене
Ред 4:
 
== Историја ==
Манастир је посвећен [[Свети Димитрије Солунски|Светом Димитрију]], а име је добио по српском народном јунаку [[Марко Краљевић|Краљевићу Марку]]. Манастир је изграђен [[1345|1345.]] чему сведочи и натпис на јужном улазу у манастир. Ктитор цркве је био српски [[Вукашин Мрњавчевић|краљ Вукашин]] а изградња је завршена за време његовог сина Марка, између [[1366]] — [[1372|1372.]].
 
[[Датотека:Paintings in St. Demetrius Church (Markova Sušica) 0260.JPG|десно|мини|Фреске у цркви]]
 
Црква је основе уписаног крста развијеног типа са куполом и припратом са слепом калотом, која делује као крајњи западни травеј. Грађена је наизменичним ређањем камена и опеке. Унутрашњост красе камени осмоугаони стубови и првобитна камена олтарска преграда. Програм фреско-декорације поред уобичајених циклуса садржи веома развијену илустрацију [[Акатист|Акатиста]]а, занимљиво конципован Календар, житија [[Свети Никола|Светог Николе]] и [[СветиДимитрије ДимитријеСолунски|Светог Димитрија]], представу ''Небеског двора'' надахнуту стиховима 44./45. и 92./93. [[псалми|псалма]], и ''Небеску литургију'' у олтару.
 
Богатство тема и садржаја допуњују представе мртвог [[Исус Христ|Христа]] кога оплакује [[Богородица]], '''Христа-Логоса''' који сећа на [[Соломон|Соломонов]]ов текст о ''Премудрости'' и две ктиторске композиције: на северном зиду припрате краљ Вукашин, уз жену Јелену и сина Марка, предаје модел Храма Св. Димитрију, док су поред јужног улаза споља насликани Вукашин и Марко који држећи велики '''оковани рог''' [[Стари завет|старозаветних]] царева подсећа да је он „Други Давид“.
 
Дело је то двеју група мајстора. Једнима је блиска наглашена драматика гестова и покрета, мистична светлост, заобљени облици, акцентован израз. Други, опет, широким намазима четке, уз акценте светлости дате [[бела боја|беломбело]]м бојом, повећањем димензија ликова инсистирају на скоро декоративној експресивности.
 
Први су пристигли из [[Охрид|Охрида]]а. Њима су позната уметничка збивања у [[Истанбул|Цариграду]] и [[Солун|Солуну]]у, други су наставак и врхунац оних тенденција које су омиљене по манастирским црквама [[Србија|Србије]] XIV века.
 
== Спољашње везе ==