Марчанска епархија — разлика између измена

м
Бот: исправљена преусмерења
м (ispravke)
м (Бот: исправљена преусмерења)
== Историја ==
 
Марчанска епархија (марчанска епископија) је била црквено подручје, које је у [[16. вијеквек|16. вијеку]]у обухватало све православне [[Срби|Србе]] под аустроугарском влашћу, од [[сењ]]ског приморја до [[ЂурЂер|Ђура]]а и [[Коморан]]а на [[Дунав]]у.
 
Већ од половине [[15. вијеквек|15. вијека]]а, а нарочито послије битке на [[Мохачка битка|Мохачком Пољу]] ([[1526]]) и пада [[Лика|Лике]] и [[Крбава|Крбаве]] под Турке ([[1528]]), почело је снажно исељавање Срба, турских крајишника и кметова, у слободне крајеве [[Хрватска|Хрватске]], а помало и у [[Крањска|Крањску]] и [[Штајерска|Штајерску]]. Прве знатније сеобе биле су [[1530]]. и [[1538]], из Србије, Босне, Херцеговине и Црне Горе у сењско приморје, Крањску и [[Жумберак (планина)|Жумберак]]. Главне сеобе биле су крајем [[16. вијеквек|16.]] и током [[17. вијеквек|17. вијека]]а, из разних српских крајева на Балкану, преко Славоније, Босне и Далмације. Ти Срби настанили су се око [[Сењ]]а, [[Огулин]]а, [[Карловац|Карловца]], [[Иванић]]а, [[Крижевци (Хрватска)|Крижеваца]], [[Копривница|Копривнице]] и [[Ђурђевац (Хрватска)|Ђурђевца]], као главних градова на [[Војна крајина|Крајини према Турцима]]. Њихови вође обично су већ прије прелаза на аустријску страну склапали уговоре са аустријским војним заповједницима: да ће увијек остати војници на Крајини, да ће бити слободни од спахија и да ће несметано моћи исповиједати православну вјеру. С тим Србима, које су највише звали Власима и Ускоцима, а рјеђе Рашанима и Србима, подигла је Аустрија два своја најзнатнија генералата, карловачки и вараждински.
 
== Манастири ==
== Епархија ==
 
Марча је, пошто је имала централни географски положај, изабрана за резиденцију нове српске епархије, коју је [[1609]]. основао пећки патријарх Јован за све православне по западним странама у Хрватској, Славонији, Крањској, Штајерској и западној Угарској, уколико су те земље потпадале под власт аустријских царева. Патријарх је тој епархији у западним странама дао име Вретанијска (в. [[Вретанија]]), те је она тако називана све до почетка [[18. вијеквек|18. вијека]]а, али су је звали и марчанском и ускочком.
 
== Унијаћење ==
== Укидање ==
 
Послије смрти првог северинског епископа Симеона Филиповића (1743) укинута је та православна епархија, и народ је у њој био подвргнут православном епископу костајничко-зринопољском, а када је и та епископија укинута 1771. и здружена са горњо-карловачком, бивши централни дио марчанске епархије, данашњи бјеловарско-северински протопресвитерат, придружен је дефинитивно пакрачкој епархији. Дио марчанске епархије који се налазио у карловачком генералату, већ је крајем [[17. вијеквек|17. вијека]]а, послије ослобођења Хрватске од Турака, здружен са карловачко-сењском, каснијом горњо-карловачком епархијом. У том је дијелу унијатска пропаганда успјела, око [[1761]], да цијели Жумберак поунијати, и Жумберчани су данас главни дио унијатске или грчко-католичке епископије, која је [[1777]]. установљена, пошто је покушај са унијаћењем цијеле бивше марчанске епархије пропао (в. [[Унија Срба с римском црквом]]).
 
== Епископи ==
256.125

измена