Матавуљ — разлика између измена

'''Презиме Матавуљ'''<ref>[http://www.trazimo.info/read.asp?kat=1&id=11003 Порекло презимена Матавуљ, проф. др Милан Матавуљ, 26. јун 2011.], Приступљено 12. 4. 2013.</ref> према тумачењу академика проф. др [[Никша Стипчевић|Никше Стипчевића]] могло би да потиче од романизованог балканског језичког староседелачког супстрата, тј. од [[аромунскицинцарски језик|аромунске]] ([[цинцарски језик|цинцарско]]-[[влашки језик|влашке]]) ​​сложенице „мата-вола“, што би значило „лоша воља“ или намћор, како би рекли Војвођани. Друго мишљење је дала проф. др Милица Грковић која се професионално бавила етимологијом српских презимена или дечанским хрисовуљама<ref>Милица Грковић: Речник личних имена код Срба, Београд, (1977)</ref>, да је презиме Матавуљ могло бити изведено из неког атрибута које карактерише сточарско-пастирско или страчарско-ратничко занимање балканског староседелачког романизованог становништва.

У једној од својих антропографских студија, поп [[Саво Накићеновић|Сава Накићеновић]]<ref>„Бока. Насеља српских земаља“, Српска Краљевска академије наука, Београд, (1913)</ref><ref>„Бока, антропографска студија“, Етнографски зборник, књига бр. 10, „Насеља српских земаља“, књига бр. 19, Београд (1913)</ref> помиње „Матавуље у Грбљу“ што указује на могућу прапостојбину и место настанка презимена Матавуљ. Матавуљи су се највероватније, под притиском турских надирања или крвне освете померали северозападно дуж јадранске обале, где их историјски подаци бележе као православне Србе, до [[Сплит]]а и [[Каштел]]а, где бивају конвертовани у католицизам, одакле се северније и северозападније, све до [[Истра|Истре]] изјашњавају као Хрвати.

У селу Грбавци, постоји шибенски заселак, одакле потиче лоза [[СимаСимо Матавуљ|Симе Матавуља]], која је дошла са планине [[Козара|Козаре]], из села [[Козјак]], данас [[Грбавци]] код [[Турјак (Градишка)|ТурјакТурјака]]а, односно код [[Градишка|Градишке]]. У селу Грбавци постоји заселак Матавуљски Шор, који се на интернету све чешће означава као „Матавуљи“. Из тог места су се средином [[17. век]]а одселили преци Симе Матавуља у далматинску Загору или тачније у село [[Косово поље (Далмација)|Далматинско Косово]], где је рођен Симин отац. Његов стриц је био игуман у [[Манастир Крупа|манастиру Крупа]], где је Симо провео неколико година, док је његова мајка покушавала да се закалуђери, пошто је рано остала удовица. Даља прича о пишчевом животу је мање-више позната из његових казивања, исто као и податак да је у његовој породици било чланова обеју конфесија, православне и католичке. Тада то није била реткост, тако да не изненађује податак да је у следећим генерацијама, мада Симо Матавуљ није имао деце, било католичких Хравата и православних Срба.

Рачуна се да је „граница“ између православних и католичких Матавуља иде линијом [[Хрватска|Хрватске]] и [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]], с тим што је у [[Борово Село(Вуковар)|Боровом Селу]] било осам породица Матавуља, сви православни Срби.