м
Бот: исправљена преусмерења
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: уклоњен шаблон: Link FA |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 1:
'''Математичка економија''' је посебан приступ у [[економска анализа|економској анализи]], који се уместо [[
== Модел ==
Економски модел у овом случају се приказује помоћу [[математички модел|математичког модела]]. За описивање његове структуре користе се [[једначина|једначине]], добијене усвајањем одређеног скупа претпоставки, на основу којих се успоставља веза између различитих [[променљива (математика)|променљивих]] у једначинама. Тако се из претпоставки, применом математичких операција над једначинама изводе закључци.
Ред 10:
* функције
=== Променљиве ===
Променљива је нешто што може да мења вредност, због чега се увек приказује помоћу симбола, уместо [[број (математика)|бројних]]
=== Константе ===
Променљиве се у оквиру једначина, најчешће појављују у комбинацији са фиксним или константним вредностима. Када се константе вредности директно везују уз променљиву, оне се називају [[коефицијент]]има и такође приказују помоћу симбола: најчешће латиничним (a, b, c) или грчким словима (α, β, γ), радије него бројним вредностима. Ове констате, представљене симболима у оквиру модела, могу да узимају било коју вредност, све док се не замене конкретним бројевима. Да би се назначио овакав њихов специјални статус, називају се параметарске константе или краће параметри.<ref name="српски">Slash Docs: [http://www.slashdocs.com/ikrzni/mathematic-economy.html „Основне методе математичке економије“], треће издање, Alpha C. Cheng, превод Иво Гјенеро, Анте Пуљић, Загреб (1994), ISBN 953-6070-05-07, приступ 29.5.2013</ref>
Ред 21:
=== Функције ===
Реалне функције су основни појам и централни објекат у свим математичким анализама. Функцијом се дефинише правило по коме се нека променљива x из подскупа (домена) [[
:<math>y=f(x), x \in D</math>
Ред 66:
== Равнотежа ==
Равнотежа у економској анализи представља оно стање које не тежи променама, па се због тога њена анализа понекад такође назива и [[статика|статичка]] анализа. Математичка економија за ово стање бира скуп међусобно повезаних унутрашњих променљивих, које се битно не мењају.<ref name="српски" /> Равнотежно стање може да буде пожељно нпр. у случају да се достиже у тренутку максималне [[
=== Пример линеарног тржишног модела ===
Ред 179:
Предност улазно-излазне методе састоји се у свеобухватности података, који пружају могућност анализе директних и индиректних ефеката промена у једном сектору на друге секторе привреде, а мана методе је то што претпоставка о константној стопи приноса и фиксним техничким коефицијентима не одговара стварности, нити сваки сектор производи само једну врсту производа, нити су сви производи у једном сектору идентични. Осим тога, због комплексности табела потребно је извесно време за њихову израду, тако да постији временски помак између тренутка прикупљања података и њиховог објављивања, што ограничава примену модела у пракси. Због тога се табле раде само у одређеним вишегодишњим размацима или спорадично. У циљу превазилажења овог проблема, развијене су различите нумеричке методе, којима се на основу ограниченог скупа података ажурира целокупна табела. Код динамичких табела, постоји још већи проблем око прикупљања података, па се за њихову израду користе поједностављени модели, због чега такви још више одступају од реалног привредног механизма.<ref name="часопис" />
Након вишегодишњег застоја, поново су актуелизовани модели светске привреде са улазно-излазном анализом, како при моделовању специфичних појава, тако и за проверу консистентности других модела на нивоу сектора. Најновија база података [[Организација за економску сарадњу и развој|ОЕЦД]] садржи улазно излазне табеле за 28 земаља чланица. Примене улазно-излазне анализе обухватају процену ефеката стварања зоне слободне трговине између [[Сједињене Америчке Државе|САД]] и [[Аустралија|Аустралије]], као и процену ефеката [[Северноамерички споразум о слободној трговини|НАФТА]] споразума о спољној трговини ({{јез-ен|North American Free Trade Agreement}}). Током последњих година врло је интензивна и њена примена на моделирање еколошких токова.<ref name="часопис" />
Улазно-излазна анализа је по свом објављивању врло брзо била прихваћена и у бившим социјалистичким земљама, за различите сврхе: анализу спољне трговине, кретање система цена, утицај технолошких промена, екологије у тржишним привредама, односно за планирање, због чега је касније преовладало мишљење да је оваква анализа неадекватна. Бивша [[Југославија]] припадала је групи земаља које су прве израдиле улазно-излазну табелу. Прва експериментална табела објављена је 1957. године, са подацима за 1955. Од почетка, [[1960е|60-их]] година израда табела са двогодишњом периодиком, укључена је у редован програм статистичких истраживања, а повремено су рађене и на нивоу република. Последња редовна улазно-излазна табела за [[Србија|Србију]] односи се на 1987. годину. С обзиром на интензитет структурних промена, ове су табеле на нашим просторима постале потпуно неупотребљиве за анализу функционисања савремене привреде на почетку [[21. век]]а.<ref name="часопис" />
Ред 185:
== Компаративна статичка анализа ==
Упоредна или компаративна статика се бави упоређивањем различитих статичких стања. Променом вредности почетних параметара и егзогених променљивих, из почетне равнотеже, ако је могуће долази се у неко ново равнотежно стање. Компаративна анализа по природи може бити квалитативна, у колико се само разматра смер промена ендогених променљивих (њихово повећање или смањење) или квантитативна, када се разматрају и величине промена, због чега квантитативна у себи увек садржи и квалитативну анализу. У компаративној анализи, главни појмови су: стопа промене равнотежних стања и деривација, која у математичком смислу обухвата [[диференцијална једначина|диференцијални рачун]].<ref name="српски" />
=== Коефицијент разлика ===
Ред 199:
:<math>\frac {\Delta {y}} {\Delta{x}} = \frac{ f(\Delta {x} + x_0) - f(x_0)} {\Delta{x}}</math>
мери просечна стопа промене променљиве <math>y</math> функцији од <math>x_0</math> и <math>\Delta {x}</math><ref name="српски" />
Коефицијент разлике елиминише употребу мерних једиица и показује одступања у облику неименованог броја, најчешће у [[
== Критика математичкој економији ==
|